Srbija Danas

Аутономне покрајине

У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:

- Војводина (Административни центар: Нови Сад)
- Косово и Метохија (Административни центар: Приштина)

Напомена: део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина назива се централна Србија која не представља посебну административно-управну јединицу, већ је у непосредној надлежности Републике.


Окрузи

Територија Србије је подељена на 29 округа и територију града Београда. На подручју Аутономне покрајине Војводине налази се 7 округа, на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју централне Србије налази 17 округа и територија града Београда. Сваки округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од насељених места.

Nastavak
Градови

У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167 насеља. На територији Србије службено постоји 24 града и главни град Београд (који има посебан статус). То су градови: Београд (1.273.651 становника, шири део 1.576.124), Крагујевац (193.930 са ширим делом 211.580), Ниш (173.724, шири део 250.518), Нови Сад (255.071 , са ширим делом 333.895)1 Приштина (254.021 становника,са околином 564.800 становника), Ваљево, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лозница, Нови Пазар, Панчево, Пожаревац, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац. Док су Београд, Крагујевац и Ниш морали своју територију да поделе на 2 или више градских општина по старом закону, градови немају обавезу да на својој територији образују градске општине.

Nastavak

Демографија



Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима. Проценат писменог становништва је 96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%). Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).


Народи и националне мањине

Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82%, затим Словаци, Власи/Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.


Језик

Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су српски,албански и енглески.


Вјероисповијест

Највећи број верника у Србији је православне вере, a следе муслимани (сунити), римокатолици и протестанти, док су друге религије слабије заступљене. У Србији живи и известан број атеиста.

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, и то право се и у пракси поштује. Влада на свим нивоима настоји да заштити ово право у потпуности и не толерише његову злоупотребу, било од стране државних органа, организација и група, било од стране појединаца. Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест.