Konferencija Za novinara iz Saba SRS 30.jul.2008

[b]PAŽNJA:DA BI MOGLI PROCITATI CEO TEKST KONFERENCIJE MORACE TE DA CITATE I KOMENTARE TO SU NASTAVCI TEKSTA
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ 30.7.2008.
Томислав Николић: Даме и господо новинари, Председнички колегијум Српске радикалне странке извршио је анализу јучерашњег митинга, свеукупних догађања у Београду пре, за време и после одржавања митинга, реакцију државних органа, медија, учесника митинга и осталих, закључио да је режим Бориса Тадића најодговорнији за све што се догађа у Београду, да је Борис Тадић лично испровоцирао, организовао све оно што је било лоше, што није својствено митинзима Српске радикалне странке, што је требало да послужи да неки учесници митинга, међу њима скоро сви функционери Српске радикалне странке, буду окривљени за немире, за немиле догађаје, физички нападнути. Судећи по индицијама, по понашању појединих полицајаца који су нас брутално тукли чак и физички ликвидирани. Овог часа на Војномедицинској академији, на Наурохирушкој клиници налази се Борислав Пелевић у кога је полицајац пуцао са седам метара даљине нишанећи у њега. Добио је метак у нос, да је добио у око, данас не би био жив. Овог часа народни посланик Душан Марић, потпуно претучен, са лекарским уверењем покушава да се опорави иако је раздвајао демонстранте и полицајце, спречио једног демонстранта да са разбијеном флашом нападне полицију, другом отео бетонски блок којим је хтео да нападне полицију да би га два минута после тога та иста полиција брутално претукла, иако је показао посланичку легитимацију и новинарску легитимацију. Митинг је био организован одлично. Митинг је био најмасовнији који је икада организован на Тргу републике. Отпочетка митинга приметили смо групу која је под командом дошла негде код зграде Центротекстила, како се зове, и којој је речено да чека и из те групе је неколико пута полетела флаша, оне флаше које експлодирају које праве панику. Они су потом склоњени тамо негде према Македонској улици. Сат и по је трајала некаква туча мимо митинга, на 400 метара од митинга. Сат и по полиција тврди да групу од 100 демонстраната, колико кажу страни извештачи, није могла да смири и што је најзанимљивије све време је полиција гурала те, како их је назвала, хулигане на митинг. Нико се није сетио, нико није желео да постави некакав кордон између митинга и оних који нису на митингу и који дивљају. Не, они су непрекидно били гурани, набацивани на митинг.

Полиција каже да је имала наређење да не употребљава силу. Изгледа да је није ни користила све док није завршен митинг, а онда је сила употребљена према нама који смо пошли да раздвојимо оне који се тамо туку, према нама који смо са говорнице отворено, јасно и храбро рекли да они који се туку са полицијом немају са нама никакве везе. Шта је требало? Премлатити Александра Вучића, Томислава Николића, Драгана Тодоровића. Шта би добили тиме? Тако је Славиша Кокеза добио тешке телесне повреде зато што је загрлио Александра Вучића. Коме су биле те батине намењене? Који је тај полицајац који вас осам до десет пута удари пендреком кад лежите на земљи. Нас је сузавац обарао на земљу, а онда су притрчавали жандарми да нас туку. Хвала телевизијама које су издржале по секунд или два да прикажу како то брутално полиција туче некога ко лежи. Видео сам неког дивљака који 15 пута удара палицом човека који лежи, а онда брже склањај камеру, све ћемо ми то да пронађемо, да монтирамо, да видите као Борис Тадић заводи ред који је обећао у Србији. Коме сметају митинзи? Коме смета изражавање незадовољства актуелном влашћу? Директно оптужујемо Бориса Тадића. Он командује полицијом. Ово је била замишљена полицијска акција да се једном за свагда рашчисти са Српском радикалном странком. Ма, никада не могу да рашчисте са нама. Увек у нама има довољно храбрости да изађемо да у Народној скупштини, да у интервјуима, да на демонстрацијама се боримо против лоше власти. Ако хоће да нас побију нека кажу, бар да не туку народ, бар да не убијају невине. Ако смо им ми криви нека побију нас, али ово никада није било, овако није било никада. Кад смо пошли да их раздвојимо, кад смо пошли да их смиримо имали су наређење, гађали су нас сузавцем, на 15 сантиметара од мене пао је сузавац, сви то људи знају који су били, то је све било нанишањено. Зашто сузавац на нас? Па, ваљда треба на оне што се туку, али требало је спречити са стигнемо до Александра Тијанића, до зграде Радиотелевизије Србије, да политички покажемо како та телевизија треба да буде објективна и како треба да буде у служби и грађана који су за Бориса Тадића и у служби грађана који су против њега. Све ово што се јуче десило, десило се да не стигне ниједан грађанин до зграде Радиотелевизије Србије, до своје телевизије. Сат и по се одржавају тензије између огромне масе полицаијаца и стотинак демонстраната, на рукама су могли да их однесу и све личи на сценарио по коме је спаљена америчка амбасада. Како то после тога су растерали десетине хиљада људи за само минут или два, а сто људи не могу да растерају сат и по, људи са којима сарађују у изазивању масовних нереда и немира.

Наш скуп је почео да се разилази негде од половине говорника. На наше скупове долазе домаћини, долазе људи са децом. Кад су видели да свуда у круг почиње да пуца, да се шири дим од сузавца, људи су отишли кући. Да видим ко од вас каже да смо ми криви за оно што се јуче десило у Београду. Ајд сад нам реците на конференцији за штампу, немојте у извештајним емисијама, немојте са људима који су упалили Савезну скупштину да анализирате колико смо ми криви. Реците нам сада шта смо ми то јуче били криви. Ми смо вас све заштили, толико колико је могуће, али ако полиција хоће да направи инцидент, па прво ће новинаре да претуку. Сви смо вас штитили, сви смо покушали да се баш никоме ништа не деси, али полиција је претукла и фоторепортера. Полиција је претукла и посланика који је новинар, а неко од учесника претукао је шпанског сниматеља. Ми изражавамо дубоко жаљење због свега што се десило било ком учеснику, било ком посетиоцу и новинарима, наравно. Коме је то у интересу да на митингу Српске радикалне странке буде претучен новинар, па да ви после пишете лоше о нама, па није то наш интерес. Не можемо ми потпуно да обезбедимо скуп, ако полиција не може да га обезбеди. Па, нисмо ми полиција. Тај митинг који смо ми одржали потпуно је невезан са оним што је полиција радила у Македонској улици, стотинама метара далеко и уместо да спрече некога кога називају хулиганом да се приближи митингу, јер хоће да растура митинг, уместо да обезбеде митинг, шта су они то обезбеђивали гурајући из Македонске улице те са којима су се тукли према митингу. Који је тај полицајац који ће сада да вам оправда акцију у којој се неко ко тамо руши Београд гура на један мирни скуп, да би имали оправдање да претуку учеснике скупа којима није падало на памет да направе било какав инцидент, који су непрекидно са говорнице позивали зато што су нас молили из полиције – смирујте, смирујте и ми смо смиривали. Кад смо рекли – шта радите са овима који имају фантомке нама је неки функционер полиције Дамјановић рекао – не секирајте се, то је наш проблем, неки командир распитујте се ко је, шта је. Па, сам ја, ипак, свестан тога да све раде заједнички позвао да скину фантомке. Какве фантомке на митингу Српске радикалне странке, ја хоћу да се види сваки учесник митинга, да се зна шта је ко урадио. Неће да ваља ово у Београду, неће да ваља. План је био зликовачки, а највише су ишли на Александра Вучића који није посланик, који је требало да буде ухапшен, који нема имунитет, за кога мисле да је моторна снага Српске радикалне странке. Ми опомињемо Бориса Тадића немој да Србију уводи у рат. Док има већину у Скупштини, док има своје сатрапе и своје слуге, нека покуша да влада тако да Србија напредује, нек води Србију, а не да сузбија оне који би да га победе.

Не бори се власт против опозиције. Опозиција се бори против власти, а власт се бори да добро влада, да Србији буде боље. Једини циљ ове власти, једино што раде у последња два месеца, а то је да се боре против опозиције да докажу да нема опозиције, да добију похвале из иностранства. Наравно да ћемо наставити политички да се боримо без престанка. Доставићемо вам документацију свих људи који су повређени, а ви који сте правили филмове о мирним кордонима који су спречавали грађане да иду где желе направите филм о полицајцима који туку у 21. веку под демократском влашћу Бориса Тадића који је неколико сати пре тога учеснике скупа назвао хулиганима, дао директан повод полицији да нас туче, јер ми смо хулигани. Председник Републике је рекао да смо хулигани. Ми смо хулигани? Ово је била жеља да се заплаше сви учесници скупова Српске радикалне странке, да сваки честити домаћин помисли – па, нећу да идем, ја те људе волим, али нећу да ме туче полиција на митинзима. Пронађите један основ у нашем понашању, у нашим говорима за онакву бруталну акцију полиције према нама ја ћу да преузмем одговорност. Пронађите само један знак да смо ми желели онакав скуп или да смо све учинили да до онаквог скупа дође, али зато испитајте и директора полиције шта му то значи – не користи силу док се не појаве Томислав Николић и Александар Вучић, а онда удри и пуцај и ради све што желиш. Какво је то наређење? Док не дођу хулигани, јел? Са овима мирнима без силе, са овима што руше излоге, пале и тобож се туку с полицијом. Са њима без силе, ал кад наиђу Томислав Николић, Александар Вучић, Драган Тодоровић и остали сила, најбруталнија могућа сила. Ко је тада одобрио силу? Ко је одобрио пуцање у нас који смо пошли онако очински и братски да их раздвојимо и тог часа више ништа нисмо имали на уму, само да их раздвојимо. Изгледа да раздвајамо оне који заједно раде. Мени више не пада на памет да из позивам да се смире, они после иду у полицијску станицу па се смирују, причају ко је кога туко, јер очигледно је та спрега, очигледна је та веза. Очигледно је то букање Србије у коме учествује полиција и непознати који се са њом стално сукобљавају и синоћ у Ургентном центру ниједног од тих нема. Полицајци храмају, ударен каменом, ударен овим, ударен оним, а Славиша Кокеза мора да лежи четири сата не сме да се помери, а Душан Марић има контузије и преломе, а Борислав Пелевић има контузије у мозгу, а све су други повређени. Најтеже повреде смо добили ми који ни у чему, ни у каквој тучи нисмо учествовали, који је нисмо изазвали, којој нисмо видели ни повод или је повод то што смо хтели да кажемо – доста нам је понижавања и доста је понижавања.

Ево, туците нас, понизили сте нас, сад нас и туците. Па, кад је то успело у Србији? Кад је таква власт опстала? Како ништа не научише. Неће нас зауставити. Наравно, ми ћемо одржати још једну седницу данас после ове конференције, одлучити шта и како даље, али претпостављам да нећемо више ризиковати да мирне грађане Србије претуче полиција зато што протестују. Ако је некоме у интересу да заустави и протесте, подсећам га да су то и Турци радили, али кад су Срби ћутали то је било најопасније за окупатора. Кад Срби ћуте тад је најгоре. Боље их пустите да искажу свој гнев и бес. Можда вам то помогне да боље владате. Кад не чујете шта вам замера онај ко није уз вас спроводите диктатуру. Борис Тадић је на своја немушта и нејака плећа натоварио себи много власти. Може он вама да се правда да нема с ким, ал то није оправдање да се спроводи диктатура. То није оправдање да јуче РТС, ноћас, целу ноћ, најгоре извештава. Ја први пут морам да кажем да је извештај Б92 био много коректнији и објективнији, много коректнији и објективнији. Од њих нисам очекивао објективност, а били су објективни. Па, добро, они су моји љубимци свакако. Ако имате питања изволите. Ја ћу после тога, наравно, да дам реч и Славиши Кокезу или ако желите да њега питате нешто лично, могао би да вам опише како је дошло до његовог повређивања. Схватићете онда ко је био мета и шта је био циљ. Славиша изволи.
Славиша Кокез: Ја и мој другар Вучић смо са пар људи били између групе навијача и полиције. Раздвајали смо ту групу навијача од полиције у томе је полиција дошла до нас, навијачи се разбежали. У кругу од 50-100 метара није било ниједног навијача. Они су кренули да бију Александра Вучића. Ја сам са једне стране, човек је стао са друге стране Александра да га не бију.
Новинар: Може ли мало гласније?
Томислав Николић: Не може, претучен је.
Славиша Кокез: Они су мене ударили два пута, три по глави, по леђима, по рукама. При томе је један од полицајаца псовао мајку радикалску говорећи – ко смо ми да демонстрирамо против председника Тадића, јер је он закон у овој држави и да ће нас они убедити да више не демонстрирамо. То је било. Онда се не сећам ни како сам доспео у Ургентни центар и отприлике то је било то.
Томислав Николић: Ово је од палице?
Славиша Кокез: Јесте.
Томислав Николић: Ово је од палице. Позади на леђима има. Није довољно једном да ударите човека, бар десет пута док лежи, па ви сад извештавајте о томе како год хоћете, на вама је, на вама је и одговорност хоће ли поново да туку народ или неће.

Да ли може да се утврди истина или не? Докле су границе употребе полицијске силе? Не знам да ли сте пробали тај сузавац синоћ? Престаје дах, не сузе, престаје дах, ви морате да паднете на земљу и они онда прискачу и туку. Изволите.
Новинар: Ви тврдите да је обезбеђење Српске радикалне странке све време контролисало митинг, односно бар оно…
Томислав Николић: Ту уопште није било потребно обезбеђење. То је био радикалски митинг, радикали су били и обезбеђење и учесници митинга. Стотине митинга смо одржали, никаквог обезбеђења ту не треба. Тек кад се полиција појави треба вам обезбеђење. И полиција није обезбеђивала митинг, нигде на митингу на ивицама масе нисте видели полицију. Полиција је припремала напад на учеснике митинга 300, 400, 500 метара даље од митинга тобож сукобљавајући се са неким. Шта је то полиција радила на периферији гурајући демонстранте ка центру, ка митингу? Ко је издао тај налог да полиција не обезбеђује митинг, него да обезбеђује непознато лице изван митинга, а да набаци сукоб на учеснике митинга. Да, ја вам тврдим потпуно да ниједан српски радикал није крив низашта и да нису радикали они који су се тобож тукли са полицијом. Зато сам тражио да скину фантомке да можемо и ми да видимо на снимцима ко су ти људи. Ко су, коначно, ти људи који пале Београд кад год им падне на памет, који обрукају сваку српску акцију у Београду, који не дају да Београд буде и српски град. Ајде коначно да сазнамо да ли примају плату од полиције? Да ли су награђени за свој рад? Никада нисам схватио како је упаљена америчка амбасада. Сад видим како. Сетите се исто овако после свих недела над америчком амбасадом за минут су растерали демонстранте. Појавили се хамери, појавила се сила полицијска. Тако је било и синоћ. Кад су претукли кога су хтели за минут су растерали демонстранте. Ми смо пола сата после колима прешли преко Трга републике, кад смо отишли у Ургентни центар. Апсолутно није било нигде никога, седи народ, гледа шта се ово десило. Полиција је обавила свој посао, мирно се разилази. Директор полиције даје изјаву – било је наређење да се не употребљава сила. Ко је прекорачио наређење? Или, можда, ово није била сила? Шта ли би било да су имали право силу да употребе? Газили би тенковима. Изгледа палица, гумени метак, сузавац да то није сила и мора да нам каже полиција шта је сила по њеном мишљењу? Изволите.
Новинар: Да ли једна политичка странка као што је ваша има разумевање за овакво понашање…
Томислав Николић: Реците ми када смо ми то имали разумевања, а када нисмо осудили дивљање у Београду?
Новинар: А имали сте разумевања (не чује се питање

Томислав Николић: Ја могу да вам кажем да ви немате доказе да је то икада ико од нас изговорио, али ово јуче није била једна каменица. Ово је јуче трајало скоро…
Новинар: али то су ти исти људи.
Томислав Николић: Па немојте само да ми натоварите да сам оправдао паљење Савезне скупштине, Радиотелевизије Србије, ако су то исти људи. Не, не, то су исти људи и то је исти град – Београд само зависи с које стране посматрате. Ја јуче слушам представника СПО-а који каже – па, ми смо само јајима правили демонстрације. Па, ко је убио полицајца 9.марта? Јаја? Умро од покварених јаја. Погледајте само шта значи чињеница да ли сте на власти или нисте. Ја вам тврдим да смо увек о томе исто размишљали. Ја мислим да сте то од Велимира Илића чули за тај један камен. Немојте да…
Новинар: (не чује се)
Томислав Николић: Није тачно. Добро. Ево сад се опет свађам са Б92. Изволите.
Новинар: Јуче сам разговарао са неколико високомпетентних људи о психологији масе, психологија власти и тако даље. Њихова запажања су ми веома драгоцена и чини ми се веома стручна и тачна. Нека од њих (не чује се) Тврдим да носиоци синоћних инцидената на локацији одакле су долазили нису ни били судионици догађаја на Тргу …
Томислав Николић: Нисам знао за то. Ја сам вам, чини ми се, дао довољно основа да помислите како смо веома солидарни и сагласни са тим мишљењем с тим што заиста не знам како бисмо могли да упозоримо, ми који организујемо скуп, да кажемо људима – али, пазите биће туче, биће провокација, биће напада полиције. Па, ко ће да дође на скуп. То је у ствари забрана скупа. Ако ми као организатори кажемо – пребиће нас полиција, онда то ми позивамо да нико не дође. Али која је то нормална држава у којој организатори скупа мирног стрепе од полиције? Ово је била синхронизована акција полиције и тих група које полиција држи под контролом. Уосталом толико су нереда начинили по Србији, никад не одговарају низашта, никада нису кажњени. Кад на стадиону нешто направе кажњава се фудбалски клуб, никада нико од њих. Иде се дотле да они толико подивљају, осиле се да хоће да убију неког полицајца с којим се непрекидно туку. Тек онда је неко од њих кажњен, јер то више не може ни полиција да сакрије или можда и то крије, ја о томе немам неких правих доказа. Ово не ваља, а то са Борисом Тадићем није добро ово што ради Борис Тадић. Пре две године је почео причу о подели Србије на грађане првог и другог реда. Данас ће да буде прича о томе о подели на оне који смеју да живе и које не смеју да живе, који смеју да се баве политиком и који не смеју, који смеју да раде у предузећима и који не смеју.

Он покушава да нас подели, али и синоћ сам рекао – подела је кад смо на пола. Нећемо бити на пола и то му говоре сада и нова истраживања која обављају за његов рачун, за рачун америчке амбасаде, по којима Демократска странке више никада не може да победи Српску радикалну странку, па чак ни оваквим непринципијелним коалицијама. Ја позивам и Социјалистичку партију Србије да размисли у чему то учествује. Јел то била жеља Социјалистичке партије Србије? Да ли се у Европу улази тако што прво нестане свако ко каже било коју реч лепу о Српској радикалној странци или о ономе што је радио СПС десет година. Сад је дозвољено бити у СПС-у, али је забрањено хвалити оно што је радио СПС у оних десет година од 1990. до 2000. Забрањено је подржати било који потез СПС-а, а можеш да будеш у СПС-у, јер ти си се трансформисао, а они који те подржавају нису се трансформисали. Ми ћемо имати замимљиве седнице Народне скупштине. Најлепше је да се то пренесе у Народну скупштину. Једина замерка, права замерка је што Борис Тадић износи то на улице. То је радио и Милошевић, преносио политику на улице, па није добро завршио. Политика се води у Народној скупштини. Е, ту се расправља о важним темама. Власт има важне теме, опозиција има важне теме. Идеално је кад се договоре да се те теме смењују, али ако власт само брутално намеће своје теме, опозиција има на располагању довољно начина са спречи рад Скупштине по жељи искључиво власти. Ја зато позвам Славицу Ђукић да одложи ту причу о наставку седнице док се сви политички фактори у Србији не договоре како ће Србија даље. Ако мислите да Србија може овако даље грдно се варате. Изволите.
Новинар: Господине Николићу да ли сте очекивали да исте ноћи, практично, када се све то издешавало у Беогараду Радован Караџић буде изручен Хагу?
Томислав Николић: Нисам очекивао и уопште нисам знао када ће да буде изручен зато што је остављено суду на процену. Уколико нема жалбе на процену који је то рок у коме жалба треба да стигне у суд. Значи, чекали су само моменат да се скуп заврши и да га изруче у Хаг. Бојали су се тога да се на скупу сазна да је тог часа изручење. Мислили су да би то произвело некакве радикалније потезе скупа. Ја вам кажем да ништа радикалније се не би десило. Ми се тамо нисмо окупили да спречимо изручење Радована Караџића. Ми се тамо нисмо окупили да бисмо отишли до зграде Специјалног суда. Ми смо се тамо окупили да искажемо свој протест, да укажемо на политичку ситуацију у земљи и да прошетамо, као што смо стотинама пута до сада шетали, као што су сви други до сада шетали улицама Београда.

Рекли смо – медијска шетња, идемо до зграде Радиотелевизије Србије. Није нам падало на памет да згазимо на тротоар, опогањени тротоар испред зграде Радиотелевизије Србије. Били бисмо на улици, али би наш захтев био тако снажан да би од тог часа почео директан пренос на Радиотелевизији Србије. Иначе би, Београд би стајао и то је дозвољено. Сва ова премлаћивања, не дај Боже да је неко погинуо, све је то било да се заштити директор Радиотелевизије Србије Александар Тијанић, а да он својим програмима заштити актуелну власт, да се хвали колико је претплата наплатио. Ако ми позовемо грађане да не плаћају претплату више неће имати чиме да се похвали. Изволите.
Новинар: Занима ме једна ваша реченица. Рекли сте – не можемо ми да обезбедимо скуп, ако полиција неће. По први пут чујем да Српска радикална странка каже да не може да контролише масу. Да ли је то само после овог митинга или сте знали и пре тога?
Томислав Николић: Не, ја можда нисам био прецизан до краја. Ако полиција жели да изазове немире ми не можемо то да спречимо. Ми немамо од кога да штитимо скуп, нити било кога на скупу, па то су наши. То није скуп на коме се налазе супротстављене стране. То је скуп истомишљеника и извештача са скупа и ко би се ту сукобио. Какав сукоб на скупу? Незамисливо ми је да неко каже на скупу политичке странке дошло је до сукоба. Како може да дође до сукоба кад сви ти људи исто мисле? Тамо ниједан глас није био против онога што смо говорили. Какав сукоб? Разишли бисмо се на миру, прошетали и разишли. Не, требало је направити сукоб. Ја то не могу да спречим, ако полиција жели да направи сукоб. Видели сте какви су. Можда има тамо и полицајца који је слабији од мене физички, али он зна да ја никада нећу да насрнем на њега, а њему је најлакше да руком у којој је палица крене на било кога. Никада немојте да се сукобљавате са полицијом, одмах у старту сте немоћни. Он је обучен да туче, а ви нисте. Вама не дозвољава мозак да ударите полицајца, васпитање вам не дозвољава. Зато кад кажу туку се с полицијом, то може само полиција. У Србији нема људи расположених за тучу с полицијом, јер ту се извуче дебљи крај и посебно нисте ваљда мислили да смо кренули Александар Вучић и ја на челу колоне да бисмо се тукли с полицијом за коју знамо да им је наређено да нас туку и да ће то да ураде па макар их код куће питали – шта сте то урадили? Кад ме сретну данас на улици – знаш ја имам двоје деце, морам да их храним. Ја то разумем. Није крив полицајац који је тукао, него онај ко му је наредио. Изволите, доле сам исто некога чуо. Изволите.
Новинар: Јел имате неке конкретне доказе да је реч о агентима полиције, провокаторима или

Томислав Николић: Знате шта, ја те људе уопште не познајем. Ја само видим шта се дешавало сат и по. Сат и по неко измишља сукоб у коме не учествује нико ко је на митингу, а треба увући митинг у сукоб, треба увући Српску радикалну странку, треба организаторе увући у то. Како је то могуће? Сто демонстраната не може полиција сат и по да разбије, а разбије их три минута пошто нас претуче. Заиста, не требају ми докази уопште, ја то тврдим. Не требају ми докази. То је толико очигледно, то је толико евидентно. Хиљаде полицајаца, толико је било полиције да је пред сваком зградом тамо негде према Ургентном центру, где су амбасаде стајало по 50 полицајаца који су целу ноћ седели, нису ништа радили. Пред Специјалним судом, били сте, ко зна колико је полиције било. Знали су да нема посла за њих, али су имали довољно и за ово. Немају за 100 људи који нападају полицију. Не знам да ли сте ви осетили ту полицијску солидарност кад је неки полицајац повређен онда они губе, потпуно губе кочнице. Повређивани су полицајци и сат и по не могу да растуре масу од 100 људи, а растуре десетине хиљада људи. Немојте да ме питате за доказе, заиста. Нека траже они доказе да то није било овако организовано и нека оправдају причу о томе да је била забрањена употреба сила. Ако је ово нежност полицијска, питам вас поново како изгледа полицијска сила и да ли то и вас спречавају да било када, било шта реално, а лоше за њих напишете или изговорите. Хвала.

Учесници: Томислав Николић, Славиша Кокез