Nestali u ognju

BEOGRAD - Trinaest godina od zločinačke hrvatske akcije "Oluja" i progona celokupnog srpskog stanovništva iz tadašnje Republike Srpske Krajine navršava se danas. U opsežnoj, detaljno planiranoj akciji, u kojoj je učestvovalo više od 200.000 pripadnika hrvatske vojske i policije, za samo nekoliko sati sa svojih vekovnih ognjišta proterano je više od 220.000 Srba. Bilans ovog stravičnog hrvatskog "blickriga" bio je užasan - pobijeno je 1.943 Srba, od čega je čak 1.199 civila, 523 žene i dvanaestoro dece, više od 3.200 starih i nemoćnih je internirano, a oko 1.500 ljudi je zarobljeno. Nestalo je oko 2.500 Srba. Bio je to jedan od najvećih egzodusa u savremenoj istoriji. Oko 30.000 Krajišnika je bilo pod oružjem, pa je odnos vojnika bio 7:1 u korist Hrvata.
Jasno je da je agresija na Krajinu, uz svesrdnu pomoć i odobrenje SAD i Nemačke, dugo i temeljno pripremana, a Hrvati nisu želeli da odustanu od svojih planova ni posle lažnih "mirovnih pregovora", koji su samo dan pre "Oluje" održani u Ženevi. Rukovodstvo Krajine, nažalost, imalo je pogrešne obaveštajne podatke da će biti "ograničenog dometa" hrvatske vojske i policije. Međutim, ono što se dogodilo u zoru 4. avgusta 1995. prevazišlo je i najcrnja predviđanja. Po principu "spržene zemlje", tačno u pet sati hrvatske vojno-policijske snage svom silinom udarile su na svaki pedalj Republike Srpske Krajine. Avijacija, artiljerija i pešadija pošli su na sve što se kreće. Na udaru je bilo sve srpsko, bez ikakvog obzira da li se radi o civilnim objektima, kolonama izbeglica, ženama, deci, starima i nemoćnima. Važno je bilo u što kraćem roku satrti i prognati što više Srba.
Punih dvanaest sati branioci Krajine uspevali su da odbijaju pešadijske napade hrvatskih jurišnika i da ni za pedalj ne ustuknu sa svojih vekovnih međa. Međutim, ostavljeni su na cedilu, izdati i izigrani. Očekivana pomoć nije stizala ni iz Srbije, ali ni iz Republike Srpske. Padalo je selo po selo, gorela je kuća za kućom. Za samo nekoliko sati nestala je Republika Srpska Krajina. Iako nije bilo govora o naredbi o povlačenju vojske, pojedine jedinice su usled teških gubitka položaja počele samoinicijativno da odstupaju. To je bio znak za narod da se pokrene u haosu. Za nekoliko sati sve što je dotad činilo Krajinu, stopilo se u jednu nepreglednu i tužnu kolonu. Most na Uni bio je jedini spas. Svi su krenuli ka njemu, ne verujući da zauvek napuštaju vekovna ognjišta. Samo su najsrećniji uspevali da iz domova iznesu poneku stvar, a sve što su decenijama sticali zauvek je nestalo u pepelu. Ljudi su na traktorima, kombajnima, konjskim zapregama, kamionima, kolima i pešice tražili utočište, a zbeg je pratila neviđena panika i dezinformacije.
Trinaest godina kasnije
Trinaest godina kasnije, u Hrvatskoj nema nijednog Srbina više nego što ih je bilo tog zlokobnog avgusta 1995. Hrvatska je uspela u nameri da potpuno raseli srpsko stanovništvo i ne pokazuje iskrenu želju da stvari promeni. Najveću nevolju Srbima predstavlja izuzetno negativan odnos okruženja, netrpeljivost i mržnja nekadašnjih komšija. Posebna priča je više od tridesetak diskriminatorskih zakona koji su u međuvremenu doneti. Prema tim aktima, Srbima se ne vraća imovina već se proglašava za državnu. Oni koji odluče da se vrate, a takvih je veoma malo, žive u najgorim uslovima, pa čak i u štalama, d ok u njihovim kućama uživaju hrvatski bojovnici. Srbi ne mogu završiti gotovo nijedan pravni posao, knjige su uglavnom uništene, a ako nisu, maltretiranje za najobičniji papir traje mesecima.
Slave zločine
U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", kojom su "pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica". Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
Penzionisani general Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko je u intervjuu zagrebačkom Jutarnjem listu izjavio da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine. Bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt prošle godine je rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.
- Niko ne može poreći da su se zločini nakon "Oluje" dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba - rekao je Galbrajt.