Širak štiti Mladića!

Postoji transkript telefonskih razgovora između Miloševića, Momčila Perišića i Zorana Lilića, u kojima oni govore o tome da general Vojske RS uživa zaštitu bivšeg francuskog predsednika
BEOGRAD - Florans Artman, portparolka za novinare bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, u razgovoru za Kurir kaže da nema sumnje da je prvi predsednik RS Radovan Karadžić uživao zaštitu dela zapadnih zemalja. Ona tvrdi i da Karadžić ima mnogo toga da kaže na predstojećem suđenju, te da može biti veoma nezgodan svedok za zapadne sile.

- Karadžić može da razotkrije tajne dogovore i pregovore vođene tokom rata, naročito one oko Srebrenice! Može da dokaže ono što je manje-više javna tajna, a to je da su je zapadne zemlje predale u zamenu za saradnju Srba na mirovnom procesu.

Koliko to Zapadu škodi?

- Ne koliko je moglo pre nekoliko godina, jer mnogi od aktera te priče više nisu na pozicijama. Ako su prekršili obaveze iz Rezolucije UN da se zaštite Srebrenica, Žepa i Goražde, to ne znači da su dali zeleno svetlo za ubijanje civila.

Karadžić je uhapšen tek posle 13 godina?

- Zapad dugo nije bio zainteresovan za njegovo hvatanje, ali se to sada očigledno promenilo. Britanija i Francuska su prestale da strahuju da će to izručenje dovesti do nestabilnosti po mirovni proces u regionu.

Tvrdite da su SAD, Britanija i Francuska sve vreme otvoreno blokirale hapšenje Karadžića?

- Nisu baš blokirale, mnoge prilike su namerno propuštene. Razlog tome je bio nedostatak političke volje Zapada jer je bilo jasno da sam Beograd neće da inicira Karadžićevo hapšenje.

Kakva je bila uloga bivših predsednika SAD i Francuske, Bila Klintona i Žaka Širaka, tokom Karadžićevog skrivanja?

- Čvrsti dokazi upućuju na to da je za njegovo hapšenje bilo potrebno dobijanje zelenog svetla od Klintona. Ako uzmete u obzir da je Karadžić bio begunac za kojim je bila raspisana Interpolova poternica to bi trebalo da znači da je njegovo hapšenje poželjno. Međutim, bilo je suprotno. Ispostavilo se da je odobrenje bilo potrebno i od Širaka. Bez toga, nije bilo moguće hapšenje, već samo lociranje.

Da li je i Toni Bler imao iste zahteve?

- Nema izvora koji bi to potvrdili, mada je logično.

Da li je odnos Zapada s Karadžićem bio regulisan i nekim sporazumima?

- Zaštitnička uloga ove tri zemlje ukazuje nam na to da su dogovori postojali. I sam Karadžić, ali i njegovi saradnici, tvrde da je sporazum s Ričardom Holbrukom potpisan. Iako Karadžić nije dao čvrste dokaze za to, ima dosta elemenata u proteklih 13 godina koji upućuju na takav zaključak.

Verujete li u autentičnost takvog sporazuma?

- Lično verujem, sigurna sam da tu ima nešto. Bez obzira na to što Zapad i Holbruk celu priču uporno negiraju. S druge strane, koja god država da je bila inicijator sklapanja takvih sporazuma, druge dve su ih prihvatale.

Kakva je uloga Zapada u slučaju Mladića?

- Jedino diplomatska, da se ubedi vlast u Beogradu da ga uhapsi. Za hapšenje je odgovorna država Srbija, na čijoj se teritoriji Mladić nalazi od 1997. Poznato je da je nekoliko puta odlazio u BiH u razne posete, kao i da je to bilo poznato zapadnim silama, ali da nisu želeli da ga uhapse.

Dakle, i on ima garancije nekih evropskih država?

- Postoji transkript telefonskih razgovora između Miloševića, Momčila Perišića i Zorana Lilića, u kome oni govore o tome da Mladić uživa zaštitu Širaka, koji mu je, navodno, obećao da se nikada neće naći u Hagu. Pozadina priče se vezuje za slučaj oslobađanja dva francuska pilota 12. decembra 1995, nekoliko dana uoči potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Predsednička služba Širaka je to, očekivano, demantovala.

Kome da verujemo?

- Sasvim je moguće da je tom prilikom nešto ugovoreno i s Mladićem i s Karadžićem, bar u domenu diplomatskih dogovora i obećanja. Nijedan od njih nije bio uključen u finalne pregovore u vezi sa Dejtonom, pošto su, kao predsednik RS i šef armije, uživali veliki uticaj. Postojao je rizik da se ne sprovede mirovni sporazum ili da čak njih dvojica naškode dolasku NATO trupa u BiH.

KOŠTUNICA I BULATOVIĆ ŠTITILI KARADŽIĆA

Da li je Karadžić uhapšen zato što je promenjena vlast u Srbiji?
- Time je svakako napravljen pozitivan ambijent. Da su Koštunica i Rade Bulatović ostali na pozicijama, on ni danas ne bi bio u Hagu. Beograd je sada u situaciji da nema previše izbora - može ili da se približava EU, ili da nastavi da se vezuje za kriminalno razdoblje pod Miloševićem.
Čime dokazujete tvrdnju da je Srbija blokirala Karadžićevo hapšenje?
- Beograd je uvek tvrdio da ne zna gde se on skriva, iako Tribunal u to nikada nije poverovao. Još 2005. obavestili smo nadležne institucije u Beogradu kako on izgleda nakon dojave, iz čega proizilazi da je i deo srpskih vlasti tri godine znao njegov lični opis! Međutim, svi pokušaji njegovog hapšenja bili su samo predstava za javnost.