Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvši neke slučajeve očigledne korupcije. Tada bi vaši političari strančari osnivali skupštinske i anketne komisije, koje nikad nisu dale rezultat zato što vukovi ne jedu jedni druge. Razne političke stranke se silno međusobno vređaju radi vlastite reklame, ali se dobro čuvaju da ne zabrazde duboko, pošto su dobro znali da korupcija nije apanaža jedne stranke, nego svih.
Ovako piše Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda, koji se odrekao mirnog života u Švajcarskoj i prešao Albaniju sa srpskom vojskom. Opore reči srpskog prijatelja o izdajničko-dezerterskoj inteligenciji, o svemu što se te 1928. dešavalo među Srbima, deluju zastrašujuće slično s onim što nam se danas dešava.
“Vaša sudbina je u vašim rukama: blistava budućnost ili ponovno ropstvo”, piše Rajs. Ovoga puta je ropstvo došlo ne sa zavijanjem sirena i bombama koje bi padale po Srbiji, već s mirnom svakodnevnom integracijom u kalupe Novog Poretka. Suvereniteta se odričemo svakodnevno.
“Pa dobro, kad ćete nas primiti u Evropu?”, pitali smo pripitog evropskog generala u Klubu književnika.
“Kad vas okupiramo!”
Okupacija je odavno počela. Samo što ne znamo to. Samo što to nema ko da nam kaže. Bugarska je kažnjena zbog prevelikog stepena korupcije. Srbiju još nema ko da kazni. Za utehu, bilo je tako i pre onog i onog rata. A Srbi o kojima je Rajs pisao diveći se preselili su se u legendu.
Posle svakog rata na vlast dolaze - dezerteri! Ratnici prave kućice na Savi, kupuju pribor za pecanje, besomučno se uništavaju rakijom i vode nezavršene bitke u kafanama kakva je “Luda kuća”. Uklonjeni iz vojske, policije, službe, pričaju o ratu i onome šta bi bilo kad bi bilo. Liče na versku sektu, na one borce sa Sutjeske, koji su se isto tako okupljali po džumarama beogradskim oslovljavajući jedan drugog po činu. Dolaze sa svih strana s protezama, bez nogu, dolaze ljuti Krajišnici, Hercegovci, Kninjani, Crnogorci. Rat u njihovim glavama nije završen. Potpuno nespremni na ono što se dešava. Dolaze da se pozdrave s likovima komandanata koji ih gledaju sa zidova kafane. I jedino tu se osete među svojima. Nespremni na život koji im lagano curi kroz prste. Gde je drugo mogo da svrati nesrećni doktor Dabić, tvorac Republike Srpske?
A tajkuni tajkunaju. Korupcija i politikantsko strančarenje cveta. U očima tajkuna politička moć je samo put do realne moći. Tek treća po snazi. Prva politička moć je ekonomska. Samo tri američka penziona fonda imaju 500 milijardi dolara. To je strahovita moć koja ruši vlade i stvara države, a da državi ne mora da polaže račune.
“Stvarnost svetske moći uveliko izmiče državama. Toliko je istina da globalizacija podrazumeva pojavu novih moći”, rekao je čak Butros Butros Gali. Jedan tajkun u Srbiji poseduje više kapitala nego pedeset odsto nacije. Druga moć je medijska moć.
“Grupe moćnije od države pljačkaju najdragocenije dobro demokratije - informaciju”, piše Ignacio Ramone u “Geopolitici haosa”. U očima tajkuna politička moć je tek treća moć. I kad se imaju te dve, kao što je pokazao Berluskoni u Italiji, prigrabiti treću, političku moć, nije više do formalnost.
Kapital se kod nas stvara korupcijom. Vladari polako postaju vlasnici. Izgubljeni na kraju grada, među soliterima i platanima, dobro skriveni da samo upućeni mogu da nas nađu, u “Ludoj kući” gledamo bicikliste. Prođe po jedan biciklista na svakih pola sata. A otišlo je novca, asfalta, betona u biciklističke staze taman koliko je trebalo da se napravi još jedan most. Samo, ko će dokazati da je u pitanju korupcija kojoj ravne nema. Ko će premeriti biciklističke staze. Na svakih dvesta metara staze nikla je jedna privatna kuća, naručiocima i poslodavcima. Tipujemo. Ali u prazno. Sve dok nas ne sruše.
Portal 
Traži 
Registruj se 
Pristupi 
Naslov: Dezerteri 
Pet Avg 15, 2008 4:45 pm
