Kosovski bumerang

Najave zaoštravanja rusko-američkih odnosa zbog priznavanja Osetije i Abhazije i prekid saradnje s NATO ne bi trebalo da utiču na Srbiju, smatraju stručnjaci

BEOGRAD - Posle izjave ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da je njegova zemlja spremna na potpuni raskid saradnje s NATO, zvanična Moskva juče je priznala Južnu Osetiju i Abhaziju. Sve to ozbiljno je zaoštrilo ionako zategnute odnose između Rusije i SAD, a naša zemlja bi, bar prema mišljenju stručnjaka i političara, trebalo da se drži po strani.

Potpredsednica Narodne skupštine Nataša Jovanović (SRS) ubeđena je da je najmanje tri četvrtine građana Srbije protiv ulaska naše države u NATO.
- Srbija treba da bude neutralna. Za vreme prošlogodišnjeg boravka u središtu NATO upozorila sam ih da ako budu zaoštravali odnose s Rusijom i ako joj budu gurali prst u oko, mogu očekivati da će im ona svašta reći - podseća Jovanovićeva.

S njom se slaže i Borko Ilić, potpredsednik DSS, koji smatra da je Srbiji dugoročno u interesu da bude vojno neutralna.
- Ta neutralnost nam je posebno u interesu u odnosu na NATO zbog bombardovanja SRJ 1999. godine, što je kulminiralo formalno-pravnom okupacijom Kosova od većine zemalja NATO - napominje Ilić.
Miroslav Markićević, predsednik IO Nove Srbije, kaže da je i NS za neutralan odnos Srbije prema NATO.
- Građani Srbije treba da se na referendumu izjasne o svakoj promeni odnosa s tom alijansom - kratak je Markićević.

Analitičar Tomislav Kresojević tvrdi da eventualni prekid saradnje Rusije sa NATO ne bi u velikoj meri poremetio odnose Srbije s tom alijansom.
- Došlo bi do jačanja pozicije patriotskog bloka stranaka u Srbiji. SRS, DSS-NS i, eventualno, SPS zalažu se za tešnju saradnju s Rusijom, što bi dovelo do polarizacije političke scene Srbije - nagoveštava Kresojević.
Živadin Jovanović, bivši ministar inostranih odnosa SRJ, smatra da je legitimno pravo Rusije da na odgovarajući način reaguje na sve pretnje iz Vašington i Brisela.
- Srbija treba da se izjasni protiv zaoštravanja odnosa, protiv trke u naoružavanju, da pozove na politički dijalog i očuvanje stabilnosti u Evropi - poručuje Jovanović.

Tražili ste - gledajte!

Miroslav Lazanski, vojno-politički komentator, podseća da Rusija više nije ona država iz 1999. godine.
- To je zemlja koju je teško izolovati. Englezi su odmah rekli da ne nameravaju da zamrznu odnose s Rusijom. Mi treba da iskoristimo gruzijski konflikt da pokažemo svetu kuda idu međunarodni odnosi posle jednostrano proglašene nezavisnosti KiM. Kosovski presedan će određivati međunarodne odnose u narednih 50 godina. Međunarodnopravni poredak sada se svodi na sistem najjačeg momka u ulici. Tražili ste - gledajte - konstatuje Lazanski.

Treba li priznati Južnu Osetiju i Abhaziju

Iako je Rusija juče priznala nezavisnost separatističkih gruzijskih oblasti Južne Osetije i Abhazije, domaća stručna javnost podeljenost je povodom pitanja da li i Srbija treba da krene putem “slovenske braće”. Vinko Đurić, politički analitičar, smatra da Srbija treba da se opredeli za Rusiju.
- Zapad sada insistira na pregovorima, dok će Rusija tražiti da se prvo reši problem KiM, Irana, Avganistana, pa tek onda da se pregovara o Abhaziji i Južnoj Osetiji. Trebalo bi da se već jednom odlučimo na koju ćemo stranu, a to je Rusija - zaključuje Đurić.
S druge strane, Milovan Drecun, vojno-politički komentator, kaže da Srbija ne treba da žuri sa izjašnjavanjem o tome jer ima težak problem statusa KiM.
- Ovaj potez ojačaće pozicije naše zemlje jer će celom svetu pokazati da Kosmet nije jedinstven primer, već presedan koji će ozbiljno ugroziti međunarodnu zajednicu - ističe Drecun.