Dogodilo se na danasnji dan

1829.Sklopljen je Jedrenski mir izmedju Rusije i Otomanskog carstva. Turci su se obavezali da Srbiji vrate sest nahija oslobodjenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grcke.

1806. - Srbi su u Deligradu, na ulazu u Đuniski tesnac između Ražnja i Aleksinca, pod komandom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđem odbili napad brojčano nadmoćnijih turskih snaga i potisli ih ka Nišu. Istog dana, vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

1821. - Umro je rumelijski valija i beogradski vezir Marašli Ali-paša, koji je sarađivao sa Srbima u postizanju sporazuma o prekidu neprijateljstava. Krajem 1815, s knezom Milošem Obrenovićem sklopio je sporazum koji je Srbima obezbedio ograničenu samoupravu, što je Miloš iskoristio da je dalje proširuje.

1884. - Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje obeležio je nešto više od tri godine ranije srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju prvog voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30 časova, a u Niš je stigao u 18.23 časa.

1931. - Kralj Jugoslavije Aleksandar Karađorđević proglasio je Oktroisani ustav, kojim je ozakonjena monarhistička diktatura uvedena 6. januara

1929. Prema Ustavu, vlada je zavisila od kralja koji je odlučivao i o važenju zakona. U Skupštinu je uveden drugi dom - Senat, čije je članove uglavnom imenovao kralj.

1939. - Na kružnoj stazi oko Kalemegdana u Beogradu održane su dotad najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji, a pobedniku je pripala "Velika nagrada Beograda".

1844. - Popečiteljstvo prosveštenija (ministarstvo prosvete) Srbije odobrilo je osnivanje Narodnog muzeja u Beogradu, na inicijativu srpskog pisca Jovana Sterije Popovića, tada načelnika popečiteljstva prosveštenija.

1862. - U Carigradu je potpisan protokol povodom spora Srbije i Otomanskog carstva posle ubistva jednog srpskog dečaka na Čukur česmi u Beogradu i sukoba Turaka i Srba. Carigradskim protokolom Turcima je naloženo da napuste mnoge srpske gradove, uključujući varoš beogradsku, ali su u nekim mestima ipak ostali turski vojnici.

1823 - Rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

Dogodilo se na današnji dan - 5. septembar

1899. - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa srpske Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije; dvaput je bio regent i četiri puta premijer Srbije. Posle okončanja studija u Francuskoj i na nemačkom univerzitetu u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Otomanskom carstvu od 1861. do 1867, uspešno je okončao duge pregovore o opozivanju turskih garnizona iz srbijanskih gradova. Potom je postao ministar inostranih poslova kneževine Srbije, a u razdoblju od 1867. do 1888. bio je, s prekidima, premijer kneževine i kraljevine Srbije. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868, a od 1889. i maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao regent kneza Milana, najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869, a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše trgovinski sporazum sa Austrougarskom, smatrajući da će takav dokument Srbiju učiniti ekonomski previše zavisnom od Dvojne monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije, kao regent kralja Aleksandra, nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893, kad je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar i zaveo apsolutistički režim. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".

1939. - Jugoslavija je na početku Drugog svetskog rata proglasila neutralnost i najavila da će raditi na "unapređenju odnosa sa susednim zemljama", što se odnosilo na nacističku Nemačku i fašističku Italiju. Vlada je ubrzo s namesnikom knezom Pavlom Karađorđevićem pripremila pristupanje zemlje Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana.

Danas se slavi praznik Sveti Joakim i Ana. Sveti Joakim bio je sin Varpafira od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana kći sveštenika Matana iz kolena Levijeva iz kojeg je i pravosveštenik Aron. Sveštenik Matan imao je tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udala u Vitlejemu i rodila Salomiju, Sovija se udala takođe u Vitlejemu i rodila Jelisavetu, majku svetog Jovana Krstitelja, a Ana se udala u Nazaretu za Joakima. Pedeset godina živeli su u braku Joakim i Ana, ali bez dece. Bili su vrlo imućni, ali tihi ljudi koji su davali siromasima i hramu. Pod starost su otišli u Jerusalim u hram da prinesu žrtvu Bogu i tada ih je ukorio prvosveštenik Isahar rečima upućenim Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar jer si bezdestan." Stari ljudi se mnogo ražalostiše zbog ovih reči i opet se dadoše na molitvu Bogu da i njima učini čudo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete za utehu u starosti. Bog im posla anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene kojom će se bagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu". I zaista, kroz devet meseci, Ana donese na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim požive 80, a Ana 79 godina.

1773. - Ubijen je srpski avanturista Šćepan Mali, poznat kao lažni car Šćepan Mali, koji je 1766. zbacio s vlasti crnogorskog mitropolita Savu uz pomoć pećkog patrijarha Vasilija (Brkić) i uspeo da se nametne Crnoj Gori za gospodara. Predstavljao se kao ruski car Petar III, koga je 1762. s prestola uklonila njegova supruga Katarina II. Represivnom merama suzbio je krvnu osvetu, nastojao je da iskoreni pljačku i otimačinu, uveo je sud, gradio puteve i počeo popis stanovništva. Zaklao ga je na spavanju sluga Grk, kog je potplatio skadarski paša.

882. - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, jedno vreme živela u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar). Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1904. - Beogradski list "Opozicija" objavio je da je ukradeno "Miroslavljevo jevanđelje", o čemu je potom vođena i rasprava u parlamentu. Dragocena knjiga čuvana je u ličnoj arhivi kralja Aleksandra Obrenovića, ubijenog u prevratu 1903. i govorilo se da je tada nestala i potom prodata van Srbije. Tek u jesen 1915, kad je srpska vlada u Prvom svetskom ratu napuštala Srbiju, prilikom pakovanja državne arhive, "Miroslavljevo jevanđelje" pronađeno je u jednom sanduku.

1980. - U Beogradu je u prisustvu 2000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje Generalne konferencije UNESKO.

1990. - U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000 ljudi održana centralna proslava 300-godišnjice Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

1992. - Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN, iz rada tog tela je isključena Jugoslavija, čime je ugašeno članstvo SFRJ i odlučeno da Savezna Republika Jugoslavija podnese molbu za prijem kad se steku uslovi. Jugoslovenskoj misiji pri UN dozvoljeno je da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN radi održavanja potrebnih veza.

1689. - Srpski vojvoda Stojan Janković, vođa uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na Turke u Duvnu. Zarobljen je u borbi s Turcima 1666. i odveden u Carigrad, odakle se posle 14 meseci izbavio bekstvom, što je opevano u srpskoj narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana", a 1686. oteo je Sinj od Turaka. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti odlikovale su ga titulom kavalijera i dale mu veliko imanje u Kotarima.

1840. - Crnogorci su u Mljetičku na Durmitoru ubili 80 turskih vojnika i muselima gatačkog, pivskog i drobnjačkog Smail-agu Čengića, koji je pošao da kupi harač. O tom događaju spevan je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića", pripisan Ivanu Mažuraniću, pri čemu je ignorisano svedočanstvo iz prve ruke Ljubomira Nenadovića u "Pismima iz Italije", prema kojem je autor epa Petar II Petrović Njegoš. Crnogorski vladar i vladika se u martu 1851. u Napulju požalio Nenadoviću, koji je upravo čitao "Lažnog cara Šćepana Malog": "Žao mi je, kad tako rado čitate moje stihove, što nemam ovđe pjesmu Čengića. Znam da bi vam se vrlo dopala. Dođe mi jedan, i kad sam mu je pročitao, zaciganči - daj mi, daj mi; i ja mu dadoh, a prijepis nije mi ostao."

1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o ujedinjenju Srbije i Crne Gore i savezu u ratu protiv Otomanskog carstva.

1893. - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1227. - Kao monah Simon umro je prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srbija zadobila i državnu i crkvenu samostalnost. Pre nego što se Nemanja 1196. zamonašio, ustupio je presto njemu, a ne najstarijem sinu Vukanu, čije je državničke sposobnosti manje cenio, a i zato što je Stefan bio zet cara Romeje (Vizantija) Aleksija III Anđela (Angelos). Braća su se potom oštro sukobila, ali ih je izmirio najmlađi Nemanjin sin - monah Sava. U vreme Četvrtog krstaškog rata 1204. - kad je srušeno Romejsko i stvoreno Latinsko carstvo, koje je zajedno s Ugarskom i Bugarskom napalo Srbiju - Stefan je bio primoran da uspostavi veze s papom i Mletačkom republikom, koja je imala jak uticaj na Latinsko carstvo, protera prvu ženu i oženi se unukom mletačkog dužda. Papi je obećao da će širiti rimokatoličanstvo ako mu pošalje krunu, ali je rimski biskup oklevao zbog ugarskog kralja. Tek kad je uvideo da Srbija neće biti pokorena, poslao mu je 1217. krunu i Stefan je kao prvi krunisani srpski vladar nazvan Prvovenčani. Pošto se Sava protivio vezama s Vatikanom, Stefan ga je pozvao da mu pomogne u državnim poslovima i jačanju Srpske pravoslavne crkve, za koju je Sava obezbedio autokefalnost 1219. U toku vladavine, Stefan je razvio jake trgovačke veze s Dubrovčanima i Mlečanima, a pred kraj života napisao je "Žitije svetog Simeona" (Stefana Nemanje).

1863. - Donesen je zakon o osnivanju Velike škole u Beogradu, koja je nastavila i reformisala rad započet na Liceju. Škola je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava je održavana u Kapetan Mišinom zdanju. Škola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kad je zakonom propisano i otvaranje Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog fakulteta.

1868. - U Subotici je osnovana Gradska muzička škola, prva takva na teritoriji sadašnje Srbije.

1899. - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Jovan Bandur, profesor Muzičke akademije i dirigent Beogradske opere. Posle studija u Beču i Pragu, komponovao je inspirišući se motivima narodne muzike. Dela: kantate "Poema 1941.", "Raspeva se zemlja", ciklus madrigala za mešoviti hor, "Jugoslovenska partizanska rapsodija", koncert za violinu i orkestar, solo pesme.

1823. - Srpskom piscu i jezickom reformatoru Vuku Karadzicu dodeljen je pocasni doktorat Univerziteta u Jeni

1897. - Rodjen je srpski pisac Aleksandar Vuco, rodonacelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Izmedju dva svetska ratra pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani "Gluho doba" (s Dusanom Maticem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na mastanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame-kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuce-Cirilo i Metodije", "Mastodonti",zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se jos jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hocu da budem".

1371. - U bici na desnoj obali reke Marice kod Černomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli, čime je propao pokušaj zaustavljanja prodora Osmanlija na Balkan. Turci su pod komandom rumelijskog beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili ulogorenu srpsku vojsku (između 10.000 i 15.000 ljudi) i potpuno je razbili. Posledice su bile pogubne - već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i srpsku Makedoniju i potom postepeno pokoravali samostalne hrišćanske državice.

1826. - Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u ljudski progres. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

1860. - Umro je srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1893. - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći "mađioničar reči" u srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu tragičnim rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je velika istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Roman o Londonu", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po dolasku u Beograd, objavio je poslednje delo - "Embahade".

1902. - Rođen je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige

1914. - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva, u stilizaciji folklornih motiva uzor generacijama kompozitora. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu, osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: "Rukoveti" (15), "Primorski napjevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".

1944. - Jedinice sovjetske Crvene armije prešle su u Drugom svetskom ratu u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1990. - Skupština Srbije usvojila je ustav kojim je ukinuto "trodržavlje" iz ustava donesenog 1974. godine. Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez atributa državnosti.

1876. - Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata, Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik srpskog Pen kluba. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se u javnosti 1903. zbirkom "Pesme", kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutarnjih nemira i sukoba, čiji pesimizam potiče od intelektualnog razmišljanja o prolaznosti sveta. Objavio je 1912. zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuje se elegancijom i savršenstvom forme i spada u vrh srpske lirike 20. veka, poput pesama "Na Gazimestanu", "Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", a njegove pozorišne kritike izraz su zadivljujuće eruducije i pouzdanog suda.

1912. - Srbija i Bugarska objavile su mobilizaciju za rat protiv Otomanskog carstva koji je nazvan Prvim balkanskim ratom. U bitkama od oktobra 1912. do maja 1913, protiv Turaka su se borile i Grčka i Crna Gora, a rat je završen oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1918. - Bugarska armija kapitulirala je u Prvom svetskom ratu, pošto je na granice Bugarske izbila srpska vojska koja je posle proboja Solunskog fronta presekla bugarske trupe na dva dela i potpuno ih slomila.

1941. - Završen je tzv. krvavi marš, u kojem su Nemci u Drugom svetskom ratu više od 5.000 Šapčana - za kaznu zbog pomoći partizanima tokom borbi u Mačvi - doterali na Savski most, gde su neke ubili i bacali u reku, druge gonili da trče, pa ih malaksale ubijali. Preživele su vratili u Šabac i deo streljali, a ostale zatvorili u novoformirani logor.

1947. - U Beogradu je osnovana jugoslovenska organizacija partizanskih ratnih veterana u Drugom svetskom ratu - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata.

1955. - Džejms Din, američki glumac, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Ostao je upamćen kao simbol uznemirene i pobunjene mladosti. Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga", "Div".

1878. - U Nišu je počela da radi gimnazija, u koju je u prvoj školskoj godini upisano 49 učenika.

1892. - Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu. Dela: "Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod speva Tita Lukrecija Kara (Titus Lukretius Carus) "O prirodi stvari" (De rerum natura), mnoštvo prevoda na engleski (naročito Petra II Perovića Njegoša), nemački, francuski i italijanski.

1924. - Radio Beograd počeo je da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su s predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen za dan RTV Srbije.

1957. - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije ("Đajin metod postizanja hipotermije"). Osnovao je 1910. prvu Katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi udžbenik fiziologije na srpskom), "Od života do civilizacije", "Pogled u život", "Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića", "Osnovna biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

1988. - Umro je srpski glumac Pavle Vujisić, "vulkan glume, života i snage", kako ga je opisao Orson Vels (Welles). Već u prvom filmu, "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića (1950), nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne serije "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

1996. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je ukinuo sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji, zavedene 1992. Srbiji i Crnoj Gori pod optužbom za učešće u građanskom ratu u delovima prethodne Jugoslavije.

1810. - Oko 30.000 Turaka je u Prvom srpskom ustanku krenulo iz Bosne da uguši ustanak, koristeći proređenost srpske vojske na Drini čija se glavnina borila kod Varvarina, Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvojili, a kad je s vojskom stigao vođa ustanka Karađorđe, potukao ih je i proterao iz Srbije.

1949. - Umro je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. Muzičke studije završio je u Oksfordu. Zapisao je veliki broj narodnih pesama, kojima se inspirisao. Napisao je "Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikološke studije "Muzičke karakteristike našeg juga", "Muzičko delo našeg sela", "Narodne melodije u istočnoj Srbiji". Dela: ciklusi horova "Žalne pesme", "Pesme zemlje Raške", "Pesme zemlje Skenderbegove", solo pesme, obrade narodnih pesama.

1974. - Umro je srpski pisac i političar Marko Vujačić, koji je između dva svetska rata na listi Zemljoradničke stranke biran za senatora i poslanika. Narodnooslobodilačkoj borbi priključio se 1941. i bio je potpredsednik AVNOJ-a, potom potpredsednik Prezidijuma Savezne skupštine do 1953. Dela: "Znameniti crnogorski i hercegovački junaci" (pet knjiga), "Vojvoda Mirko Petrović".

1990. - Prekinut je saobraćaj putničkih vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između Bihaća i Splita, jer su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini da bi sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin i sukobe širih razmera.

1796. - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima do nogu potukli Turke, a u bici je poginuo i skadarski paša Mahmut Bušatlija, koji je sa 23.000 vojnika pokušao da pokori Crnu Goru.

1929. - Naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenjen je u Kraljevina Jugoslavija.

1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta. Bio je direktor drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta i urednik više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti", "Hronika jednog doba".

1991. - Predsedništvo SFRJ prešlo je na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni ustavom. Predstavnici Hrvatske i Slovenije već su se isključili iz rada Predsedništva.

1944. - Uoči oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, raspušten je koncentracioni logor na Banjici, nacističko mučilište i sabirni centar za streljanje i slanje na prisilni rad u Nemačku, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz logor je prošlo nešto više od 23.500 muškaraca, žena i dece, ali je na stratištu u Jajincima, gde su logoraši odvođeni na streljanje, pronađeno 68.000 spaljenih i 1.400 nespaljenih leševa.

1945. - Osnovano je sportsko društvo CDNJA Partizan. Košarkaška sekcija CDNJA Partizan nastala je od košarkaške reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine osvojila prvenstvo države na turniru sa reprezentacijom jugoslovenskih republika. Pod imenom Partizan, košarkaši današnjeg KK Partizan nastupaju od prvog klupskog šampionata Jugoslavije, održanog 1946. godine. KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub Jugoslovenske armije, pošto je i celo sportsko društvo dobilo naziv Jugoslovensko sportsko društvo Partizan (JSD Partizan).

1999. Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osuđen u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji ubijeno nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio tenkove da bi zauzeo zgradu Parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici po njegovom raspuštanju 21. septembra. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri Parlamenta predali se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

2001. Ruski avion "Tupoljev 154" koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo 78 putnika i članova posade.

1918. - Prva srpska armija počela je operacije za oslobađanje Niša u Prvom svetskom ratu, uprkos upozorenju vrhovnog komandanta savezničkih snaga na Balkanu, francuskog generala Luja Franše Deperea, da je to srljanje u avanturu. Goneći austrijsku i nemačku vojsku dolinom Južne Morave, srpska vojska je, pod komandom vojvode Petra Bojovića, u munjevitom napadu oslobodila Niš i primorala okupatore na povlačenje ka severu.

1991. - Skupština Srbije odlučila je da republička zastava bude trobojka, bez zvezde petokrake.

732. - U bici kod Poatjea, grada u zapadnoj Francuskoj, Karlo Martel odneo je odlučujuću pobedu nad Mavrima (Arabljanima) i zaustavio njihovo nadiranje u Francusku.

1813. - Rođen je Đuzepe Verdi, italijanski kompozitor, uz Vagnera najistaknutiji operski stvaralac 19. veka. Njegove prve opere, nastale u doba bujanja rizorđimenta (pokret za ujedinjenje Italije), odražavaju slobodarske nacionalne ideje tog pokreta ("Nabuko", "Lombardi", "Jovanka od Arka"). U drugom stvaralačkom periodu ističe se osobita melodijska invencija i snažna dramatika ("Travijata", "Trubadur", Rigoleto"). Podstaknut Vagnerom, ali ne ugledajući se na njega, u poslednje opere unosi nove dramske principe ("Aida", "Otelo"). "Falstafom" daje uzor komične opere 19. veka. Od ostalih opera ističu se "Bal pod maskama", "Moć sudbine", "Don Karlos"...

1830. - Rođena je Izabela II, španska kraljica (1833-1868). Za njene vladavine, u Španiji je bilo nekoliko građanskih ratova. Najznačajniji je tzv. Prvi karlistički rat (1833-1840), po formi dinastički rat između starih feudalnih snaga (Don Karlos) i narastajućih kapitalističkih (Izabela II). Njena kasnija konzervativna politika jedan je od uzroka buržoaske revolucije 1868. u kojoj je zbačena

1964. - U Tokiju su otvorene 18. moderne Olimpijske igre.

1970. - Fidži, grupa od 322 ostrva u Pacifiku, dobio je nezavisnost od Velike Britanije i današnji dan slavi se kao Dan nezavisnosti.

1976. - 98-godišnji Grk Dimitrion Yordanidis je najstariji čovek koji je istrčao maraton. To je učinio za 7 sati i 33 minuta.

1579. - Turskog velikog vezira srpskog porekla, Baja Sokolovića, poznatog kao Mehmed-paša Sokolović, obnovitelja Pećke patrijaršije, ubio je, prema nalogu pašinih neprijatelja, jedan derviš. Budući gotovo neograničeni gospodar Otomanskog carstva, odveden je u ranoj mladosti (danak u krvi) - prema novijim istraživanjima iz manastira Mileševa, gde je sasluživao - poturčen je i školovan u Jedrenu. Meteorski je napredovao - sa manje od 25 godina postao je kapudan-paša (ministar mornarice), 1549. beglerbeg Rumelije (zemlje Balkanskog poluostrva), 1551. glavni zapovednik u ratu s Austrijom, 1555. treći vezir. Drugi vezir je postao 1561, zet sultana Sulejmana II 1562, veliki vezir 1565. Posle smrti Sulejmana II 1566, bio je veliki vezir i pod sultanima Selimom II i Muratom III. Kao veliki vezir Sulejmana II, krio je njegovu smrt prilikom pohoda na Austriju i održao je red u vojsci do dolaska Selima II. Prisilio je 1568. Austriju na mir, a 1570. osvojio Arabiju. Zahvaljujući njemu, Otomansko carstvo vodilo je popustljivu politiku prema Srbima, davalo im povlastice za podizanje manastira, otvaranje štamparije i obnavljanje Pećke patrijaršije 1557, čiji je prvi patrijarh bio njegov brat (ili brat od strica), Makarije Sokolović. U srpskim zemljama podigao je mnoge zadužbine, uključujući znameniti most na Drini u Višegradu.

1806. - Rođen je srpski knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, u vreme čije vladavine je donet Građanski zakonik i reformisano sudstvo, Srbiji 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila i objavljeno "Načertanije" Ilije Garašanina (spoljnopolitički program). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića, na presto su ga 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja ustavobraniteljskom Savetu i vezivanja za Austriju, "kajmakamska" struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića.

1851. - Rođen je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira predstavljaju poseban doprinos srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i u Beogradu je bio dirigent pevačkog društva "Obilić". Dela: horovi "Narodni zbor", "Junački poklič", "Kola", "Potočara", "Zadovoljna reka", solo pesme "Čežnja", "Kaži mi, kaži, Stojanke", crkvena muzika "Liturgija", "Pomen", "Carju nebesni", "Opelo".

1942. - U selu Kriva Reka kraj Brusa, nemački i bugarski vojnici su u Drugom svetskom ratu zatvorili sve stanovnike u crkvu i digli je u vazduh, usmrtivši 320 civila, uglavnom žena i dece.

1492.
Kристофер Колумбо је открио кукуруз код Индијанаца на Куби.

1882.
Умро је српски филолог Ђура Даничић, сарадник Вука Караџића у борби за реформу српког језика и правописа. После студија у Пожуну (Братислава), Пешти и Бечу, радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду, "Рат за српски језик и правопис" (1847), којим је допринео брзој победи Вукових идеја, потписао се презименом Даничин, уместо породичним Поповић. Вукове и сопствене погледе на језик доследно је спровео у преводима с латинског "Старог завета". Објавио је више дела из старе српске књижевности ("Житије Св. Саве" Теодосија, "Житије Св. Симеуна и Св. Саве" Доментијана, "Животи краљева и архиепископа српских" Данила, "Никољско јеванђеље"). Издао је "Рјечник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Рјечник хрватског или српскога језика". Помогао је Вуку у преводу "Новог завета". Остала дела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика", "Историја облика", "Основе српскога или хрватскога језика", "Коријени", "Српски акценти".

1909.
Рођена је српска сликарка Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осећајем за простор и поетичну атмосферу. Под утицајем ренесансних мајстора, инсистирала је на прецизности, јасно артикулисаном цртежу, наглашеној линеарности. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939, где је била илустратор модног часописа "Вог" и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. После пада с коња, умрла је у Њујорку,у 36. години живота.

1914.
Под командом генерала Оскара Поћорека (Potiorek) у Првом светском рату је почела аустроугарска офанзива на Србију, окончана сломом и бекством преко Дрине половином децембра 1914. Победе Српске војске на Церу и Колубари први су велики успеси савезника над централним силама у Првом светском рату, а после понижавајућег пораза, Поћорек је пензионисан.

1914.
Британија је анексирала Кипар.

1943.
У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција нове Југолавије - Тањуг. Идеју је уочи другог заседања АВНОЈ-a дао Моша Пијаде, а први директор био је Владислав Рибникар. Тањуг је до доласка у Београд крајем 1944, са скромном опремом, стално био у покрету и оглашао се из Дрвара, с Виса, из Ваљева и Аранђеловца, одакле је 20. октобра 1944. јавио да је Београд ослобођен.