Toma ili Voja, biće pitanje uskoro

Kako stvari stoje, vlada
Tadićeve Demokratske stranke i koalicije okupljene oko vođe
Socijalističke partije postala je pitanje sata, ali to proizvodi još
jednu notornu činjenicu - Srpska radikalna stranka, najveća
(opoziciona) partija u Srbiji, ostaće ponovo bez republičke vlasti.Takođe, gotovo je izvesno da
će tako biti i sa Berogradom, iako svi, pa i Dačić, tarde da će
prvobitni sporazum o vlasti DSS,SPS i SRS u glavnom gradu biti
ispoštovan. Dakle, ukoliko i tu izgube, članovi Šešeljeve stranke s
pravom bi (konačno)mogli da postave pitanje - a zašto je to tako i ko
je odgovoran.

No, krenimo redom, neprikosnoveni vođa SRS
Vojisalv Šešelj već je pet godina u Haškom tribunalu, a upravo od tada
i trenutka kada je stranku preuzeo Tomislav Nikolić, radikalska partija
kreće u vrtoglav uspon.Sasvim je moguće da je reč o čistoj
koincidenciji, ali je evidentno da je Kragujevčanin Nikolić itekako
mnogo učinio na popravljanju imidža SRS, koji je, naročito posle 2.000.
godine bio na veoma niskom nivou. Najkraće, upravo od dolaska Tome,
više gotovo da i niste mogli da čujete teške reči na račun političkih
protivnika, a nikom od ljudi iz vrha stranke nije padalo na pamet da
predsedavajuće u skupštini polivaju vodom, da ih iznose iz parlamenta,
da njihovi telohtranitelji prebijaju neistomišljenike, ili da vade
pištolje na ulici, kao što je to nekad Voja radio. E, sad tu postoji
samo jedno pitanje - da li je reformu stranke uradio Nikolić, ili je
čak sve poteklo od samog Voje, kome se sve može prigovoriti, ali da
nema promućurnosti i političke vizije, to nikako. U svakom slučaju,
Šešelj se sigurno za sve pita, ali stranku operativno vodi Nikolić i za
mnoge je on lider. Da li baš za sve? Možda za većinu, ali za „tvrdo“
jezgro stranke sigurno nije, za njih je Voja neprikosnoveni vođa. A da
jeste tako, i da se Voja zapravo i najviše pita, priznao je posredno
upravo Nikolić prošlog meseca kada je, vidno ljut, izjavio da mu je
Šešelj radio iza leđa, kada je, bez dogovora s njim, napravio dogovor s
Koštunicom da on bude premijer u budućoj radikalsko narodnjačkoj vladi.
Pored toga, govorilo se, nešto ranije da je upravo Šešelj zahtevao da
se Maji Gojković, jednoj od najbližih Nikolićevih saradnica uskrati
potpredsedničko mesto u stranci. Dakle, to su Tomini problemi s
Šešeljem, a moguće je da ih ima i u samoj partiji jer kako rekosmo na
početku, neko će sigurno postaviti pitanje u stranci - „ljudi, hoćemo
li više sesti u te ministraske fotelje?“. Pored toga, Toma je već drugi
put izgubio od Tadića i tu takođe može da se postavi pitanje ko je
odgovoran za to. Sam Nikolić je, ničim izazvan, pred prošle
predsedničke izbore rekao da će se povući iz politike ukoliko izgubi od
Borisa, ali to naravno nije učinio, kako se i očekivalo. I tu dolazimo
do paradoksa - Toma je zaista mnogo učinio za stranku za pola decenije
otkad je praktično vodi, ali mu konstantno fali samo tih par hiljada
glasova da masovnost i popularnost svoje stranke i ozvaniči u državnim
foteljama. Šta je razlog tog neuspeha niko ne zna, kao ni to zašto
stranka, kako reče Gojkovićka, nema veći koalicioni potencijal. Možda
je i to, taj mali potencijal, pravi razlog zbog kojeg radikalima vlast
stalno za slamku izmiče.

Sve u svemu, ukoliko razmirica i ima u
stranci, a logično je da ih ima, vrh radikala to brižno krije i svi
čelnici stranke bez ustezanja govore da nikakvog sukoba nema. Tako je
Aleksandar Vučić, generalni sekretar stranke na novinarsko pitanje da
li je došlo do raskola između Šešelja i Nikolića rekao: „Moram da
razočaram sve koji se tome nadaju,dakle, nema sukoba i dobro smo, hvala
na pitanju“.

Moguće je da sukoba i nema
kao što je rekao, ali je veliko pitanje šta će se dogoditi kad se
Šešelj vrati iz Haga, jer je taj trenutak savim izvestan, sudeći po
tome kako lider SRS pravi smešnim celo haško tužilaštvo, usput
dokazujući da je optužnica protiv njega čista farsa. Dakle, kad se
vrati logično je da ponovo sedne u fotelju šefa stranke i ponovo je i
faktički preuzme. Pitanje je samo da li će Nikolić na tako nešto
pristati, jer nije nikom svejedno, da posle „drugog među jednakima“,
postane ponovo samo drugi čovek u partiji. A možda i treći, ko zna, jer
Vučić je uvek tu, a i dalje je moguće da postane gradonačelnik
Beograda, što bi mu rejting itekako podiglo. U svakom slučaju, sve će
se znati kad se Voja vrati, videće se da li će sve proteći glatko, ili
će među članstvom ipak doći do pitanja „da li za Voju ili za Tomu“, što
je jedan od sasvim izvesnih scenarija. Izbor neće biti nimalo lak, a
pitanje je i kako bi stranka tako nešto na nogama izdržala.