Tigar u Sibiru

„Ahtisari: Ne nezavisnom Kosovu”. Tako je govorio 1999. ali je u međuvremenu NATO srušio kredibilitet UN, prevario Ruse i Srbe, a Kosmetu podario nezavisnost. Sarkozi sada kao da nezna da oko problema Kosmeta nisu prošle nikakve „godine i godine u pregovorima uz posredništvo UN”, već su se neke delegacije Srbije i Kosova par puta srele, više u prolazu tek da se forma „pregovora“ ispuni.

Brojni „šta ako” u istoriji obično se ne koriste na pravi način. Izjava predsedavajućeg Evropske unije, francuskog predsednika Nikole Sarkozija na samitu u Briselu da „Kosovo ne može biti presedan za Južnu Osetiju i Abhaziju, već je to poseban slučaj zbog toga što su se o njemu godinama vodili pregovori uz posredništvo Ujedinjenih nacija i prošle su godine i godine u pregovorima uz posredništvo UN pre nego što smo odlučili da priznamo nezavisnost Kosova”. Dakle, ta izjava francuskog predsednika samo je potvrda da na Zapadu još nisu spremni da izvuku bilo kakve pouke iz kosovskog „slučaja”.

Uvodnik londonskog „Tajmsa” od 05. juna 1999. godine govori kako je do mirovnog sporazuma, kojim je okončano NATO bombardovanje Jugoslavije, došlo „tek kada su ruski i evropski sagovornici ubedili SAD da odustanu od insistiranja na pravu kosovskih Albanaca da se otcepe od Srbije i Jugoslavije posle trogodišnjeg prelaznog perioda, kao i da SAD odustanu od toga da NATO ima isključivu političku i vojnu kontrolu u jugoslovenskoj pokrajini Kosovo”.


Skoro istovremeno, Marti Ahtisari, tadašnji pregovarač i posrednik između Beograda i NATO-a, u intervjuu nemačkom „Veltu”, a koji je prenela italijanska „Republika” od 07. juna 1999. godine, kaže: „Osnova svega, a samim tim i osnova mira na Kosovu jeste preduslov da Kosovo ostane deo Jugoslavije odnosno Srbije”. Naslov intervjua u „Republici” glasi „Ahtisari: Ne nezavisnom Kosovu”.

Tako je to bilo 1999. godine. U međuvremenu NATO je srušio kredibilitet UN, prevario Ruse, prevario Srbe i podario Kosmetu nezavisnost. Jer, nisu oko problema Kosmeta prošle nikakve „godine i godine u pregovorima uz posredništvo UN”, kako to tvrdi francuski predsednik. Ono što se događalo u Beču niti je trajalo godinama, niti su to bili pravi pregovori o statusu Kosmeta. Albanska delegacija unapred je zauzela stav da ništa osim nezavisnosti ne dolazi u obzir, američki predsednik Džordž Buš usred tih „pregovora” u Beču svojim govorom u Tirani obećao je Kosovu nezavisnost. Manje-više i EU se ponašala na sličan način.

I sada imamo sintagmu kako su to bili „godinama i godinama vođeni pregovori uz posredništvo UN posle kojih je priznata nezavisnost Kosova”. Sarkozijeva formulacija navodi na to da je Kosmet dobio nezavisnost posle uspešnog posredovanja UN i uz saglasnost obe strane? Formulacija koja bi bila najmanje smešna da nije potekla iz službenog Pariza.

Izjava francuskog predsednika je daleko od iskrenosti, ona je deo ukupne manipulacije i prećutkivanja ne samo većine medija na Zapadu, već i političara kada je Kosmet u pitanju. Suština je u tome da se ne govori o greškama u procenama, pravim političkim i strateškim razlozima rata protiv Jugoslavije 1999. godine.