Književnik Vitomir Pušonjić
Uredniče,
Nemoj da se ljutiš što sam izostavio ono "poštovani", jer takav atribut ne mogu da ti pridodam iz prostog razloga što je izostao i osećaj spram tebe koji se njime označava. A poseban razlog je što takav osećaj ni ti nemaš spram mene, od kada postojiš, o čemu govore sledeće činjenice.
Običnom čoveku, kakav sam ja i svi ostali pošteni i nepošteni pretplatnici, koji ceo dan provode zarađujući koru hleba, a tek se u večernjim satima pretvaraju u TeVe gledaoca, "Javni servis" bi trebalo da bude svetlost u mraku i putokaz kroz haos svakodnevnih dešavanja kod nas i u svetu. Svakog meseca te plaćam da me blagovremeno i tačno obaveštavaš o svemu bitnom, za šta je na tebi velika odgovornost. A ti, ne samo što ne razgoniš maglu, stvorenu višedecenijskim ''napretkom čovečanstva'' i ''mirotvoračkim'' nasrtajima velesila na čelu sa borcima za demokratiju, nego je svom silom praviš još gušćom i neprozirnijom.
Eto koliko je vremena prošlo, a ja još uvek ne znam ko je, kako i zbog čega uhvatio Radovana Karadžića, niti su mi pružene jasne i pouzdane informacije o tim mračnim i nečasnim radnjama. To znanje mi je potrebno, ne samo što formalno "imam pravo da znam sve", kako me ti svako veče ubeđuješ, već i zbog mog unutrašnjeg mira. Pošto mi nisi dao istinsko objašnjenje (na tačnim činjenicama zasnovano, a ne svetskoj propagandi ili trenutnim interesima zvanične državne politike) da li je Karadžić stvarni ili nabeđeni zločinac. To neznanje, zajedno sa svim drugim, unosi veliki nemir u mene. Ako je Karadžić ''zločinac'' samo zato što su neke zapadnoevropske zemlje poželele da ga takvim smatraju zarad svojih interesa na našim prostorima, a ti o tome ne obelodanjuješ ništa, kako da me ne obuzme strepnja da bi neki plaćenik ili podrepaš ma koje demokratske, osvajačke ili vlastoljubive bitange, sutra i mene ili bilo koga od nas mogao mrtvo-hladno uhapsiti u autobusu. Zbog ko zna čijih razloga i pod ne znam kakvim humanističkim izgovorom. Posle svega što se izdešavalo nisam čak siguran da i ovo što ti pišem ne bi moglo biti proglašeno "govorom mržnje" i poslužiti kao pravni osnov za hapšenje.
Da li ti Uredniče možda smatraš da si ponosnim isticanjem velike gledanosti svojih programa i svakovečernjim ponavljanjem rečenice ''Javni servis evropske Srbije“, kao da je Srbija u Auastraliji a ne u srcu Evrope i „vaše je pravo da znate sve'' ostvario svoju radnu i moralnu obavezu prema meni i drugim pretplatnicima - svojim poslodavcima. Obzirom na sve što si prećutao ili pogrešno interpretirao u vezi sa važnim događajima, kako imaš obraza da mi tu rečenicu uopšte i pomeneš, a kamoli da je tako neumorno ponavljaš. Upornim isticanjem mog zakonskog, ljudskog i moralnog prava ''da znam sve'' ti se u stvari drsko i otvoreno rugaš i meni i drugim pretplatnicima. Pokazuješ nam u stvari za šta nas uistinu smatraš, čime istovremeno i tvoj lik postaje nevredan bilo kakvog uvažavanja i poštovanja. Jer da bi ga uopšte među ljudima i bilo, poštovanje mora biti iskreno i obostrano.
A kakvom se ti poštovanju možeš još nadati, kada u večeri dok policija po Beogradu besomučno tuče ljude ozlojeđene nacionalnom izdajom državnog rukovodstva, ti me zabavljaš "Srećnim ljudima", koje zajedno sa drugim zaglupljujućim serijama repriziraš po treći put. Kao što si to činio i 1995. godine, kada su hrvatske okupacione snage, pomognute ''Međunarodnom zajednicom'', progonile na stotine hiljada Srba, dok si nas ti čitav dan zabavljao atletikom i akrobacijama ruskog cirkusa. I ne samo da me zamajavaš o događajima u kojima nisam učestvovao lično, nego me dezinformišeš i o onima kojima sam bio neposredni očevidac. Ako sam se usudio da makar prisustvom na nekom protestu pokažem svoj revolt zbog spoljašnjih i unutrašnjih nasrtaja na srpski identitet, ljudska i životna prava, od tebe saznam da nisam bezakonjem i bezobrazlukom pritisnuti pošteni trudbenik u kome je nakupljena muka poželela da izađe napolje, nego da sam huligan i fašista. I kako bi ispalo da se ne radi o tvom subjektivnom doživljaju mene, ti u studio pozoveš kandićke, dimitrijeviće, lukoviće, žarkoviće, pančiće i njima slične ''nezavisne intelektualce'' da mi otkriju ''objektivnu istinu'' o meni kao Srbinu. Ili na ulici guraš mikrofon pod nos sličnomislećim ''slučajnim uzorcima'', koji će ti to potkrepiti svojim internacionalnim, antisrpskim argumentima. Pa makar činili jedan posto naroda ti ih prikazuješ kao ''mišljenje građana'' (''Da čujemo kakvo je mišljenje građana o...''). Kao da nisi Urednik nacionalne, narodne, srpske, nego nekakve strane, okupacione soroš-televizije?!
Ni briga te nije što toliki "internacionalci" bezobrazno pljuju po mom nacionalnom osećaju. Da li si svestan šta mi radiš kada ih mrtvohladno puštaš da drsko, krvnički bezobrazno, pljuju, vređaju i ismevaju sve što mi je sveto: istoriju, epiku, svetosavlje. Kada nazivaju ''zločincima'' naše prekodrinske i druge sunarodnike koji su ustali protiv hrvatsko-muslimansko-šiptarsko-natovskih zuluma. Ti Uredniče ni ne znaš koliko sam puta poželeo da nasrnem na rođeni televizor, zbog svega što sam, zahvaljujući tebi, morao da čujem (ili ne čujem) sa njega. I još očekuješ da te za tolike tvoje marifetluke čašćavam sa trista dinara mesečno?!
Zašto omogućuješ da o srpskoj naciji pred milionima pričaju ljudi koji o njoj ne znaju ništa, niti su ikada znali, niti želeli da nauče, koji su se odrekli sopstvenog mišljenja i po bilo kom drugom, kudikamo jednostavnijem pitanju, obzirom da je za njih sve razmislio i domislio neko iz belog sveta kome se dive, pa je njima samo ostalo da to pošto-poto, milom ili silom, ukucaju u svest srpskih građana, ne pitajući ih da li oni to žele i da li im treba. Zašto širom otvaraš vrata ljudima koji u srpstvu ne vide ništa sem opasnosti za obećanu lagodu tj. mogućnost da jedu, piju i putuju dok im na nos ne udari. A da bi panični strah od njenog gubitka prikazali kao mudro, realno i nadasve ljudsko razmišljanje, oni se pozivaju na nekakvo čovekoljublje bez granica ili nam poturaju Hitlera, fašiste i druga oličenja zla, po svemu sličnija njima nego nama. Zar sladostrašće s kojim nam prišivaju takve omražene epitete i patološka mržnja prema svemu što počinje slovom ''s'' tebi Uredniče uopšte ne smetaju? Sprdati se sa srpskim bićem možda jeste i moderno i evropski i svetski, ali sasvim sigurno nije ni lepo ni ljudski. A nije bogami ni sasvim bezopasno, obzirom da nakuplja gnev i želju za osvetom, u šta su te događaji na nekoliko ovogodišnjih protesta morali uveriti.
Gledaš li ti svoje emisije uživo, slušaš li šta oni pričaju o ''žrtvama srpskih zločina'' i ''teškom položaju'' nacionalnih manjina u Srbiji? Zar stvarno želiš da me zajedno sa njima ubediš da u takozvanoj Hrvatskoj, u Bosni i na Kosovu Srbi nisu branili goli život, po ko zna koji put u istom veku, nego su iz čista mira ubijali ''miroljubive sugrađane'', što je istima dalo za pravo da nam, pomognututi ''Međunarodnom zajednicom'', urade sve što su uradili. Odobravajući soroševske tirade o ''ugroženosti nacionalnih manjina'' u Srbiji, pokušavaš li ti to da mi sugerišeš kako Srbi u Srbiji plivaju u bogatstvu i blagostanju, a prikriješ istinu da su ili nezaposleni ili tehnološki višak ili ''jeftina radna snaga'' kod stranih i domaćih eksploatatora? Šta će po Srbe značiti toliki žal za pravima nacionalnih manjina od strane soroševske bratije jasno su pokazali Šiptari sa Kosova, svojevremeno podsticani na separatizam istovetnim programima sa Titovog JRT-a, u kojima se takođe glavinjalo o njihovim ''ugroženim pravima''. No ne bi ni soroševska bratija bila toliko efikasna u svojim podlim naumima i prikrivenom neprijateljstvu prema Srbima da im ti širom ne otvaraš vrata ''Javnog servisa''. I mada u ovom narodu postoje i takvi izuzetni umovi kao što su Žarko Vidović, Vladimir Medenica, Miodrag Petrović Svetosavac, Momčilo Selić, Srđan Volarević, Jovan Mirić, Ratibor Đurđević i mnogi drugi, Srbi o njima ne znaju gotovo ništa ili vrlo malo, opet zahvaljujući tebi, iako bi i o Srbiji i o Evropi i o mnogo čemu drugom umeli da pričaju neuporedivo suvislije, utemeljenije, istinitije, a samim tim i po dušu naroda korisnije.
Dok se natežem, krpim i trpim ne bih li kako-tako pretrajao sav ovaj haos i bezobrazluk u kome se jedino snalaze mutivode, prelivode i ljudske ništarije ništaljudi, ti me svako veče ubeđuješ da živim sve bolje u društvu koje postaje demokratsko, uređeno i slobodno, a da me neviđeni prosperitet tek čeka kada nas EU, UN, SAD, NATO i druge skraćenice načisto uništavaju. Sam sebi počinjem da ličim na onog Andrićevog ložača iz pedesetih koji ''nije znao kako lepo i srećno živi dok ne uključi radio''. Zahvaljujući tebi Uredniče, TV-ekrani su se pretvorili u najobičnije promotere svakovrsnih laži, obzirom da su njihovi nebrojeni tvorci jedini koji imaju pristup ''Javnom servisu''. Kada bi ti stvarno držao do ''moga prava da znam sve'' ne bi me valjda svako veče bombardovao njihovim novim lažima i nebuloznim konstrukcijama, valjda bi mi dao tačne informacije i o njima samima – ko su, kakvu istinu prikrivaju i za čiji račun to čine. ''Javni servis'' dostojan svakog poštovanja bio bi onaj koji bi nam obelodanio, na primer, ko stoji iza tolikih nevladinih organizacija, kako ih sve pomaže i šta njima želi u Srbiji da postigne. Ili ko su zapravo naši političari, obzirom da su toliko servilni prema političarima zapadnoevropskih zemalja, što upućuje da su možda članovi njihovih obaveštajnih službi, masonskih loža, malteških vitezova, rotari-klubova i drugih tajnih i polutajnih svetskih organizacija. Bilo bi lepo znati i pravu istinu o svetskim političarima, njihovim zakulisnim rabotama i pravim ciljevima. Zašto me Uredniče o svemu tome ne obaveštavaš, umesto što me zatupljuješ palamudacijama kojekakvih ''analitičara'' i ''nezavisnih intelektualaca''?
Barem da si drugačiji kada su obrazovni i zabavni programi u pitanju, ali i tu si načisto omanuo. Ne sećam se kada sam poslednji put čuo neku lepu pesmu ili pogledao normalan film na tvojoj televiziji. Od pucnjave američkih pandura i uličara, monstruoznih ubijanja, manijaka sa okrvavljenim noževima u rukama, rok, rep i pank histerije, ne vide se Srbi koji su stvarali Srbiju niti se čuje zveket njihovih sabalja i grmljavina topova, kao ni reč istinskih srpskih prosvetitelja, molitva sveštenika, okrepljujuća melodija srpskih pesama koje su pratile rad, zabavu i ljubav. Zabavne emisije su ti i tematski i sadržajem antisrpske kao i informativne, pa ako išta sugerišu to je uglavnom direktna ili indirektna poruka da je savremen i napredan samo onaj Srbin koji ignoriše i prezire sve što je srpsko, a raduje svemu tuđem, naročito zapadnom. Ni u zabavi ni u obrazovanju nigde nema nas, našeg života, podneblja, naše istorije i autentične kulture, dakle sadržaja koji bi pre svega mlađim naraštajima otkrivali ko su i šta treba da budu. Umesto toga ti ih zaluđuješ nekakvim kretenastim crtaćima, serijama ili trilerima prepunim ogavnih scena, svakovrsne patologije, krvi i razvrata. Truješ njihove mlade duše holivudskim smećem, a kada se dogodi nešto, u Srbiji do juče nezamislivo, poput onoga sa devojčicama u Pirotu koje su seksualno zlostavljale svoju drugaricu, onda dovodiš u studio nekakve ''psihologe'' i ''stručnjake'' da nam objasne kako su takav i slični događaji posledica kriza i ratova tokom ''strašnih devedesetih''. Iste dovodiš u celovečernje emisije da agresivno zastupaju i pravo na abortus, legalizaciju marihuane, različita ''seksualna opredeljenja'' ili neku sličnu, na evropskom humanizmu utemeljenu, društvenu pogibelj. Bilo informativnim, bilo obrazovnim, bilo zabavnim emisijama, otvoreno ili prikriveno uvek se podupire antisrpstvo.
Više mi je nego očigledno da mene i druge pretplatnike ne samo što ne doživljavaš kao svoje poslodavce, nego nas čak ne smatraš dostojnim ni onoga što se zove javno mnjenje. Obzirom da toliko antisrpstvo predstavljaš kao ''javno mnjenje'', mi pretplatnici mu dođemo kao "ostaci mračne prošlosti koje se treba što pre osloboditi", je li tako? Zar da te plaćamo da bi nas na sve te načine izvrgavao podsmehu i ruglu?!
Pretpostavljam kako bi mi mogao reći da si svestan svega, ali da nisi kriv ti nego neko iznad tebe, neko iz Države čijih direktiva moraš da se držiš. Ali zar tvoj pravi poslodavac nisam ja, gledalac, a Država samo administrativni regulator naših odnosa tj. posrednik između mene kao poslodavca i tebe kao izvršioca. Ili hoćeš da kažeš kako i tu stvari stoje drugačije, da je Država u stvari tvoj pravi gazda, a ja samo kobajagi gazda. U redu, ali zašto se televizija onda ne zove ''Državni servis'' umesto ''Javni servis'' (što će reći-narodni, pa prema tome i moj) obzirom da Država i Narod nisu jedno te isto, naročito kada je Srbija u pitanju. Ti se u stvari samo praviš kako udovoljavaš Meni, a zapravo udovoljavaš Njoj, odnosno ljudima koji su je uzurpirali.
Ali to što je Država tvoj pravi gazda, a samim tim i Glavni urednik, ne samo u pogledu informisanja, tebe kao čoveka nimalo ne opravdava. Tačno je da čovek mora zaraditi koru hleba i tu te potpuno razumem, ali je nepobitna činjenica da se hleb može zaraditi svojim ili tuđim znojem, pošteno ili nepošteno ili različitim kombinacijama ovakvih mogućnosti. Od toga za kakvu se mogućnost opredeli, zavisi da li će uz koru hleba čovek zaraditi i poštovanje. Ima poslova na kojima zarada hleba ne isključuje gubitak časti i poštenja, ali ima i onih gde je izloženost takvoj mogućnosti pojačana, što se naročito odnosi na oblast koja se u doba komunizma zvala ''neproizvodna delatnost'' odnosno ''društvenokorisni poslovi'', kojoj pripada i tvoje radno mesto. Svako veče drviš kako putujemo ka slobodi, demokratiji i ljudskim pravima, dok se istovremeno ponašaš kao običan najamnik koji se ne usuđuje ni za milimetar da prekorači ono što mu nalažu navodno nepostojeće gazde. Jasno je dakle da si ti samo formalni urednik, a da je pravi urednik Država, ili još tačnije - neko iz Sveta ko se sakrio iza nje.
Ako je već tako, zašto ne iskoristiš onu jedinu mogućnost zaposlenog u ovim demokratskim i pravno uređenim odnosima i ne odbiješ ponižavajući položaj formalnog urednika, makar i po cenu ostanka bez posla. Živeo bi i ti poput mnogih žrtava tranzicije nakon što su postali "tehnološki višak" po bilo kom zakonitom ili nezakonitom osnovu. Ne kažem da bi ti bilo lako, ali ako ne bi imao dovoljno hleba, imao bi ugled časnog čoveka.
Neki kažu da se od poštovanja i časti ne živi, ali je bez toga život siromašan i bezvredan, postaje ljuska bez sadržaja, instrument u rukama nepravde i zla. A život je ipak jedan, i suviše dragocen da bi poslužio nečemu tako niskom i nedostojnom.
Vitomir Pušonjić