Delili, ne delili Kosovo - kajanje nam ne gine

Predsednik Srbije Boris Tadić je prelomio - može i podela Kosmeta. Da li je na Javnom servisu greškom najavio promenu politike u borbi za Pokrajinu ili se u potpunosti vraća staroj ideji biće, valjda, jasnije uskoro, tek potom se malo ogradio, navodeći da to sada nije opcija.


- Spreman sam da razmišljam i o toj opciji ako iscrpimo sve prethodne, a ima ih dosta, jer još ima prostora rešenju u okviru suštinske autonomije. U procesu rešavanja statusa Kosmeta sve inicijative su legitimne, sve je bolje od situacije u kojoj jedna strana gubi sve - rekao je Tadić.

Prvi je ideju podele, još pre nekoliko decenija, izložio književnik i prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić, a 2004. je i napisao knjigu „Kosovo“.
- Bolno sam svestan tragedijskog oblika i čina kada baš u Kruševcu neko rodoljubljem motivisan kao ja, danas izgovara: podelimo Kosovo, oslobađajmo se Kosova. Da bismo opstali primorani smo da se odričemo delova da bismo spasli svoju nacionalnu glavninu. A Kosovo je danas za Srbiju i srpski narod takvo sudbinsko iskušenje - naglasio je Ćosić na promociji knjige.

Potom je novembra 2005. tadašnji potpredsednik DS-a Slobodan Gavrilović rekao da je Zoran Đinđić, između ostalog ubijen, i zato što je u važnim međunarodnim centrima govorio da se pitanje Albanaca na Kosovu i Srba u RS ne može posmatrati odvojeno, te da isti principi moraju da važe za sve u regionu. Na to se nadovezao ekspotpredsednik vlade Miodrag Isakov tvrdnjom da je Đinđić neposredno pre atentata pripremao podelu Kosova.
A među onima koji su navijali za podelu Kosmeta, pa čak i skrojili te linije bio je Nebojša Čović, svojevremeno šef Koordinacionog centra za Kosmet, koji juče nije imao komentar na tu temu.

Podela Pokrajine, po etničkom principu, jedno je od rešenja, ustvrdila je juče Stojanka Petković, poslanik G17 sa Kosmeta.
- Moguće je da tamo gde većinski žive Srbi bude vlast Srbije, a da tamo gde su većina Albanci bude albanska vlast - rekla je i dodala da je projekat multietničkog Kosova definitivno propao i da je da Srbi ne mogu da žive sa Albancima“.

Međutim, Tadićev stav je uglavnom dočekan na nož širom Srbije, pa je i njegov koalicioni partner iz SPS-a Dušan Bajatović naveo da podela nije opcija i da to neće ni biti razmatrano bude li nastavljena diplomatska borba Srbije i bude li jedinstva u državi.
- Ako nastavimo na međunarodnom planu kako smo počeli i postignemo jedinstvo u Srbiji, o podeli Kosmeta nećemo imati potrebe da razmatramo, jer će Srbija doći na svoje, a Pokrajina biti autonomija u Srbiji - kazao je on.

Radikal Dragan Todorović ocenio da to govori o „pravim namerama DS-a i Tadića da pristanu na zahteve SAD i EU i da Kosmet dobije potpunu nezavisnost“.

- Od Tadića se moglo svašta očekivati, i podela, pa i gore od toga - izjavio je vladika raško-prizrenski Artemije.
On je „protiv bilo kakve podele, jer bi to značilo „poklanjanje dela teritorije“.

- To je protiv Ustava, naše kulture, istorije i tradicije. Bolje da nam protivpravno uzmu celo Kosovo nego da ga delimo. U prvom slučaju borili bismo se za njega i imali mogućnost da ga vratimo, a ako ga podelimo, dali smo deo svoje zemlje zauvek i to je najgori ishod - zaključio je vladika.
Bivši ministar za Kosmet Slobodan Samardžić smatra da je pominjanje teze o podeli Kosova sada izmišljena tema za bacanje prašine u oči javnosti.
- Država sada mora, pre svega, da se bavi gorućim pitanjima - nelegalnom instalacijom Euleksa, sprečavanjem Ahtisarijevog plana, institucijama na Kosmetu jer se ne može boriti za deo ili pola Kosova, a da prvo ne uspostavi vlast tamo - kazao nam je Samardžić.

Moguće je, tvrdi, da je teza o podeli namerno pomenuta, „u trenutku kada je i premijer Cvetković rekao da želimo instaliranje Euleksa“.
- Kao borite se za deo Kosova, a sečete granu na kojoj sedite, onda tako možete da tražite i pola Nemačke - naglasio je.

UZMI DVORIŠTE, KAD OTIMAJU KUĆU
Za analitičara Milana Nikolića mogućnost podele je sasvim pragmatična.
- Ako vidite da vam neko otima kuću, potrudićete se da zadržite bar dvorište-smatra Nikolić i dodaje da bi podela mogla i da se izvede mirnim preseljenjem stanovništva, što ne bi bilo prvi put u svetskoj istoriji: Indija i Pakistan su to rešili svugde osim u Kašmiru.
Primena tog modela na jugu Srbije, tvrdi Nikolić, bila bi teško izvodljiva, pa je „najrealnije da Srbiji ostane albanska manjina na jugu, a Kosovu, posle eventualne podele, srpska manjina, većinom na severu“.

DELI SE I SRBIJA
- Ta ideja nije mogla da proistekne iz ozbiljne politike, niti je utemeljena u Ustavu i skupštinskim odlukama. Ako bi se delilo Kosovo, zašto se ne bi delila i Srbija. A oni koji misle da bi se problem rešio tako što ćemo podeliti Kosovo, treba da znaju da dve trećine Srba živi u onom delu koji po tom konceptu ne bi mogao da pripadne Srbiji - istakao je Čedomir Jovanović iz LDP-a.

NI DA ČUJU
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju rekao je da je „Kosovo nezavisna i međunarodno priznata država“, te je „sve ostalo uzaludno“, dok je predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići kazao da to „nije prvi pokušaj Srbije da podeli Kosovo“.

KASNO
Lider Nove Srbije Velimir Ilić istakao je da bilo kakva podela Kosmeta nije moguća, jer bi to značilo da Srbija priznaje nezavisnost Kosova. A i sad je kasno za podelu.

Marko Jakšić ocenio je da je Tadićeva izjava loša poruka Srbima na Kosmetu.
- O nama se ovde govorilo da smo mi ti koji hoćemo i želimo podelu Kosova. Mi podelu Kosova ne želimo, mislim da niko nema pravo da se odrekne Gračanice, Pećke patrijaršije, Dečana, mislim da nam to ni naša savest, a ni naredna generacija ne bi oprostila - rekao je on, dok je Rada Trajković navela da bi se podelom suštinski legalizovalo etničko čišćenje i zatvorila bi se stranica o sudbini kidnapovanih i nestalih Srba sa ovih prostora.

Čedomir Antić iz Naprednog kluba očekivao je da Tadić pokrene i tu temu.
- Jasno je da čitava koncepcija o formuli „više od autonomije, manje od nezavisnosti“ za veći deo stranaka koje su se za to zalagale prošlih osam godina nije bila stvarno rešenje, zato što ni model
Hongkonga ni Olandskih Ostrva nije primenljiv. A i to bi, dugoročno, štetilo državi i srpskoj naciji. Tadić i DS se ne drže odluka u čijem donošenju su učestvovali. Da se drže, setili bi se da su pre nepunih godinu dana doneli rezoluciju koja SSP čini nemogućim. Međutim, kažu „SSP nam treba i tako ćemo da uradimo“ - rekao je nam je Antić.

On je naveo i da će isti slučaj biti i sa Ustavom, koji u potpunosti štiti celovitost Srbije.
- Postoji mnogo načina da se Ustav promeni, a i pisan je tako da omogući nekim strankama trijumf na izborima, a i da dovede predsednika u neprijatnu poziciju, jer se posebno zaklinje da će čuvati suverenitet nad Kosovom. Ništa o autonomiji nije rečeno, a čeka se neki ustavni zakon po kome će definisati autonomiju - zaključuje Antić.