ALKOHOLIZAM

Alkoholizam predstavlja oblik društvene devijacije koji se izražava u zadovoljenju odredjenih ljudskih potreba i koji u većini savremenih društava predstavlja ozbiljan zdravstveni i uopšte socijalni problem.
U svojoj osnovi alkoholizam sa jedne strane predstavlja tip bolesti zavisnosti, dok je sa druge veoma raširen i složen socijalni problem, imajući u vidu njegove uzroke, masovnost i socijalne posledice.
U literaturama su prisutne različite teorije o uzrocima alkoholizma koje se mogu podeliti na:
- bio-fiziološke (nastanak alkoholizma objašnjavaju različitim bio-fiziološkim poremećajima ili naslednošću alkoholičarskih sklonosti),
- psihološke (uzroke nalaze u frustracijama, depresivnosti, potrebi za tečnošću, latentnom homoseksualizmu i sl.),
- sociološke (tumače uzroke alkoholizma društvenim činiocima, u prvom redu teorija anomije, povlačenja i dr.).
U mnoštvu definicija alkoholizma najšire je prihvaćeno odredjenje SZO, koja alkoholičare tretira kao "osobe koje ekscesivno uživaju alkoholna pića i postepeno postaju zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene duševne poremećaje, bilo manifestacije koje zahvataju njihovo telesno i duševno zdravlje, njihove odnose sa drugim ljudima i njihovo dobro socijalno i ekonomsko ponašanje".
Alkoholizam kao društevu devijaciju karakteriše dug razvojni proces, koji se odvija kroy nekoliko opštih faza. Kritične tačke u njegovom razvoju su svakako dobrim delom uslovljene psihičkom strukturom ličnosti, motivima i razlozima opijanja, društevnim značajem pijenja alkohola, tradicijom, običajima i kulturnom sredinom u kojoj pojedinac živi.
- PRVU FAZU alkoholizma karakteriše povremeno pijenje u odredjenim društvenim grupama. Na nivou ličnosti alkoholičara ovu fazu karakteriše alkoholna amnezija (gubitak sećanja za dogadjaje u toku pijenja), zatim rasipničko ponašanje i racionalizacija opijanja, odnosno traženje i nalaženje opravdanja za sam čin opijanja. Trajanje ove faze je individualno, tj. vezano je za psihičku strukturu ličnosti i traje do jedne godine.
- DRUGU FAZU čini tzv. jutarnje pijenje, koje je najkritičniji period u razvoju alkoholizma i u toku koje se stvara adikacija (navikavanje i sklonost ka alkoholu), sebičnost i egocentrizam, koji je praćen ozbiljnim problemima: ličnim (psiho-somatskim), porodičnim (sukobi i poremećaji različitog intenziteta u porodici) i profesionalnim (nedolazak na posao, gubitak radnog mesta, sukobi sa kolektivom i dr.). Trajanje ove faze ja individualno, a može trajati od jedne do tri godine.
- TREĆU FAZU čini konpulzivno pijenje, odnosno nekontrolisano pijenje i opijanje, i praćena je neodoljivom i nesavladivom potrebom za pijenjem. Za ovu je karakterističan pad tolerancije (opijanje od mnogo manjih količina alkohola nego ranije), anksioznost (nedefinisani strahovi) i progresivno psiho-fizičko i socijalno propadanje, kao i ozbiljni poremećaji odnosa i ponašanja.

TIPOVI ALKOHOLIČARA

U literaturama su zastupljene različite klasifikacije alkoholičara, ali je najčešće u upotrebi Jelinekova tipologija koja izdvaja sledeće karakteristične tipove:
- ALFA ALKOHOLIČARE ili situacione alkoholičare, koji konzumiraju alkohol povremeno u zavisnosti od prilike i dostupnosti. Vremenom se stvara navika i psihička zavisnost dok je još uvek prisutna mogućnost kotrole. Posledice koje se javljaju kod ovog tipa alkoholičara su začetci poremećaja u socijalnom funkcionisanju, posebno u medjuljudskim odnosima ali koji ne dobijaju ekstremne forme.
- BETA ALKOHOLIČARE koje karakteriše izražena psihička zavisnost i manifestni psiho-somatski poremećaji. Netolerantnost i česti sukobi sa socijalnim okruženjem (porodicom, krugom prijatelja, kolega i dr.) postaju pravilo.
- GAMA ALKOHOLIČARE koje prati pad tolerancije, pojava odsustva kontrole pijenja, znaci psihičke i fizičke zavisnosti od alkohola. Ovaj tip alkoholičara praćen je najčešće agresivnim ponašanjem i ozbiljnim poremećajima odnosa sa društvenom sredinom.
-DELTA ALKOHOLIČARE koje karakteriše nemogućnost apstinencije i konstantna opijenost ali u kontrolisanim količinama. Ovaj tip je najčešće povezan sa odredjenim zanimanjima (konobari, mornari, moleri, šoveri, gradjevinci i dr.).
- EPSILON ALKOHOLIČARE ili dipsomane koji povremeno dobijaju neodoljivu i nekontrolisanu želju za alkoholom. Njih karakteriše osim nesavladive želje za pijenjem i višednevno konstantno opijanje sa velikim količinama alkohola, povišena tolerancija na lkohol i amnezija. U takvim stanjima alkoholičar se socijalno i emotivno ne može kontrolisati te se smatra neuračunljivim.

DRUŠTVENE POSLEDICE ALKOHOLIZMA I POVEZANOST SA DRUGIM DEVIJANTNIM PONAŠANJIMA

Posledice alkoholizma su brojne, teške i najuočljivije u društvenoj sferi života. One se ogledaju u gubljenju statusa i ugleda, nemogućnosti obavljanja radnih i porodičnih uloga, teških poremećajima bračnih i porodičnih odnosa, gubitka bliskih prijateljskih odnosa i traženju društva u grupi alkoholičara, naglog ličnog a time i i porodičnog siromašenja pa i pojave bede.
Alkohlizam je na različite načine i u različitoj meri povezan sa drugim oblicima devijantnog ponašanja: narkomanijom, prstitucijom, koskanjem, kriminalom i različitim krivičnim delima (ubistvo, silovanje, nanošenje telesnih povreda i dr.).
U literaturi se često ističe da alkoholizam deluje kao kriminogeni činilac u etiologiji kriminaliteta.

Ocekujem vaše mišljenje o alkoholičarima!!!

Moje misljenje o alkoholizmu... pa ovako to je nesto sto je svkodnevna pojava.kolega Misic je to sa naucne strane lepo objasnio i citajuci pazljivo procitao sam i nesto sto nisam znao.U nasem drustvu je svakodnevna pojava videti nekog ko se tetura ili lezi kraj puta.Nasem narodu alkohol je u veri ali u umerenim kolicinama ali upravo tu dolazi do preterivanja kada se predje linija izmedju dozvoljene granice i pijanstva. Alkoholizam je bolest koja se leci ali kao i za sve treba postajati volja.Svaka cast Misicu na dobro odradjenoj temi!

Hvala kolega Apise!

Za mene nije alkoholicar koji popije naprimer 1 pivo na dan ili 1-2 casice rakije na dan za mene je alkoholicar koji pije i po 6-7 flasa piva dnavno ili 1litru rakije na dan dakle to je moj stav nemoze neko reci za men da sam ja alkoholicar kad pijem samo vikendom niti ja mogu reci to za drugog.

Ima vise tipova pijanstva.
Najslabije je negde tu 5-6 piva,5-6 casica rakije 3 case vina,3 case viskija....Nije opasno 1-2 piva,3 casice rakije,u Srbiji je poznato da je za zdravlje dobro 3 case rakije ujutru,popodne i uvece.Ali i mi Srbi smo poznasti po tome koliko mozemo da popijemo.Sljivovica nije brend Srbije,vec Ceske.