PROSTITUCIJA

Prostitucija se smatra najstarijim zanatom. Kao oblik devijantnog ponašanja bila je prisutna tokom čitave istorije ljudskog društva. Ona ne predstavlja samo društvenu devijaciju već i oblik seksualnih devijacija, čiju suštinu sačinjavaju različiti vidovi izvitoperenja u zadovoljavanju seksualnih potreba u pogledu njihovog sadržaja, načina i gorme. Prostitucija je oduvek izazivala i izaziva različite reakcije društvene sredine počev od moralne osude i odbacivanja pa do normativnog sankcionisanja i kažnjavanja. Razlog tome je što seksualne potrebe spadaju u red veoma značajnih ljudskih potreba koje podležu strogim procesima socijalizacije i socijalne kontrole kao ni jedna druga ljudska aktivnost. Prema savremenim shvatanjima, prostituciju možemo odrediti kao: seksualni odnos koji karakterišu plaćanje (najčešće u novcu), ekstreman promiskuitet i emocionalna ravnodušnost prema partneru i samom seksualnom činu. Prvi elemenat u definisanju prostitucije jeste povezivanje svakog seksualnog odnosa sa novcem. Zapravo, seksualni odnos, postaje običan ugovorni odnos, robno-novčani odnos u kome jedna osoba prodaje seksualne usluge drugom a koji u tome nalazi seksualno zadovoljavanje. Postoje neka mišljenja da osim novca plaćanje može da se izvrši i preko postizanja drugih materijalnih koristi, zadovoljstava i poklona koja mogu da budu nagrada iste vrednosti kao i novac. Drugi sastavni elemnat definicije je ekstreman seksualni promiskuitet, odnosno prostitucija je vezana za veliki broj različitih ali i nepoznatih partnera. Treći sastavni elemenat prostitucije je emotivna ravnodušnost ne samo prema seksualnom zadovoljstvu nego i partneru. Medjutim, poslednja dva elementa, s obzirom na savremene društvene promene i izmene normi, kao i na sve veću krizu institutcije braka i generacije mladih koje su sve manje opterećene patrijahalnim moralnim nadzorima, gube na značaju, dok veza izmedju novca i seksualnosti ostaje najvažnije i trajno obeležje prostitucije. Jedna od seksualnih devijacija, koja je posebno značajna sa stanovišta institucija socijalne kontrole (policija, tužilaštva, sudovi) u smislu njihovog suzbijanja i sprečavanja je pedofilija, gde su deca primarni objekt seksualnog usmerenja. Ovaj vid devijacije je veoma ozbiljan, u poslednje vreme raširen (čak i reklamiran u pojedinim časopisima, na internetu i sl.) i po svojim posledicama naročito težak.

OBLICI PROSTITUCIJE

U literaturi postoje različite klasifikacije prostitucije i prostitutki. Jedna od najčešće korišćenih je ona koja za osnovni kriterijum klasifikovanja uzima formu i način ostvarivanja prostitucije. Ovde se izdvajaju dva najoštrija tipa:
- NEORGANIZOVANA prostitucija koju karakteriše najčešće individualno obavljanje delatnosti, bez posebne organizacije, plana i posebnih uslova za pružanje seksualnih usluga i uz niske naknade. Bitno obeležje pripadnika ovog oblika prostitucije je nizak scijalni i materijalni status. Tipičan vid ove prostitucije je ulična, drumska, kafanska i sl.
- ORGANIZOVANA prostitucija ima obeležja institucionalizovane delatnosti. Javne kuće ili bordeli, veoma često su deo neke kriminalne organizacije, najčešće kriminalnih sindikata. Čest oblik organizovanja su i "agencije za poslovnu pratnju".
U zavisnosti od sadržaja i oblika prostitucija se može klasifikovati i kao:
- HOMOSEKSUALNA prostitucija koja se odnosi na pružanje seksualnih usluiga osobama istog pola i koja može biti i muška i ženska
-HETEROSEKSUALNA prostitucija, pod kojom se najčešće ima u vidu ženska prostitucija gde usluge seksualne rpirode pruža žena a klijantela su muškarci.
Neki autori kao poseban oblik prostitucije izdvajaju prostituciju maloletnika zbog težine mnogobrojnih posledica.

TIPOVI PROSTITUTKI

Ukoliko se za osnov klasifikacije primeni model organizovanosti možemo izdvojiti dva opšta tipa prostitutki: neorganizovane i organizovane. Neorganizovanom tipu pripadaju:
- ULIČNE prostitutke, koje usluge nude na ulici, parkovima, parkinzima, i dr. otvorenim prostorima, u nepovoljnim uslovima i koje su izložene mnogim rizicima, uz nisku naknadu i ukupno loš društveni status. Ovaj tip prostitutki je najčešće pod nadzorom makroa ili kriminalaca, niskog su socijalnog i obrazovnog statusa (uglavnom potiču iz siromašnih slojeva) i sa čestim sklonostima i za druge oblike devijantnog ponašanja (alkoholizam, kradje, dyeparenja, tabletomanija i sl.).
- ŠOFERSKE prostitutke, koje svoje usluge pružaju na drumovima i autoputevima i koje su statusa kao i ulične.
- RADNIČKE i SEZONSKE prostitutke koje pružaju usluge u blizini fabrika, gradilišta, objekata u kojima borave sezonski radnici i sl.
- TURISTIČKE prostitutke koje pružaju usluge u turističkim centrima u toku sezone.
Drugi opšti tip predstavljaju organizovane prostitutke i to:
- KLASIČNE prostitutke koje svoje usluge pružaju u javnim kućama i bordelima.
- HOTELSKE prostitutke koje svoje usluge pružaju posetiocima hotela s tim što medju njima postoje razlike u pogledu nivoa i vrste hotela.
- KONGRESNE i SAJAMSKE prostitutke prostitutke koje imaju daleko povoljniji status, usluge pružaju intelektualnom i poslovnom svetu. Nemaju stalno boravište već prate masovne poslovne i druge skupove, kongrese, sajmove, konferencije i sl.
- DEVOJKE ZA POSLOVNU PRATNJU zaposlene u agencijama za posredovanje ili u pojedinim uslužnim delatnostima (saloni za masažu, striptiz barovi, noćni klubovi i sl.). One se javno bave zakonski dozvoljenim delatnostima a tajno pružaju različite seksualne usluge uz novčanu naknadu.
- KOL-GERLE (call-girls) ili "DEVOJKE NA POZIV" imaju najpovoljniji status medju prostitutkama, mušterije često nalaze i preko agencija, veoma često se oglašavaju u javnim oglasima.

FORMIRANJE STATUSA PROSTITUTKI

Ulazak žene u prostituciju uslovljen je prvenstveno nepovoljnim društevo-ekonomskom situacijom, niskim društvenim statusom, lošim i nesigurnim uslovima života, nemogućnost zaposlenja i sl. Za većinu žena, ulazak u prostituciju biva prinudan u smislu što ih društevo-ekonomski faktori prisiljavaju da u prostituisanju nadju mogućnost obezbedjivanja sredstava za život.
Proces formiranja prostitutku prolazi kroz nekoliko faza:
- PRVA FAZA: postepeno prelaženje od promiskuitetnog ponašanja ka prvom činu prostituisanja. Tipično za ovu fazu je da promiskuitetno ponašanje počinje u ranoj mladosti, u onim porodičnim okolonostima u kojima uglavnom nedostaje jedan od roditelja ili u kojima su roditelji popustljivi i u kojima nije postojala ili je slaba porodična kontrola.
- DRUGA FAZA: stiču se odredjena znanja neophodna za prostituciju i to najčešće iz kontakata sa drugim prostitutkama. Ekonomska dobit biva osnovni motiv za prostituciju. Ova faza se završava uglavnom nekim dogadjajem (hapšenjem, osudom, zaraznim bolestima i sl.).
- TREĆA FAZA: profesionalizacija i komercionalizacija. To je faza kada osoba usvaja ili prihvata identitet gde prodaja seksa postaje zanimanje kojem se podredjuje celokupna organizacija života.

Pojava koja nije neuobicajena, iako je zabranjena zakonom, javna je tajna da ima javnih kuca ko je su kako rece kolega Misic vrlo " komercijalne" .Mislim da bi ovo trebalo legalizovati u svakom pogleda sa sve pdv pa nek i drzava ima kontrolu nad tim.

PROSTITUCIJA JE SVAKODNEVNA POJAVA,TREBA LEGALIZOVATI LAZEM SE SA APISOM

Potpuno se slazem sa vama i naravno sve da budu upisane u registar i da bar dva puta mesecno idu na lekarski pregled da se narod nebi zarazio.U Svici gde ja zivim svaka ima karticu i na ulici ima automat za prezervative

Po mom misljenju ni u kom slucaju prostitucija ne bi trebala da se legalizuje.
Nase zene su stvorene za nesto vise od kurvanja. To jeste najstariji zanat samo sto
se to sada modernizovalo kao i sve ostalo. Sada su u modi sponzoruse.
Kao fine devojke, a isto kao i kurve daju se za novac. Vecina tih "prodavacica ljubavi"
su ciganke i njima slicne.
Mozda bi jednostavno trebalo mi muskarci da se vise posvetimo nasim zdravim srpskim zenama,
a ne istrosenom dnu zenske populacije.
Svestan sam ja da prostituisanje ne moze da se zabrani ili iskoreni, ali skretanjem paznje
ljudima na prave vrednosti mozda moze da se smanje te pojave.

Ako bi vlada legalizovla prostituciju,trebalo bi otvoriti u svakom vecem gradu javnu kucu,podalje od grada da nebi maloletna deca to iskoriscavala,uvesti PDV od nekih 5% i to da ide u drzavni fond za prirodne katastorfe ili za nezbrinutu decu i decu sa Kosova,ili za nesto drugo.