ALIJA NAREDIO ZLOCINE

Haski tribunal poceo je, doduse, stidljivo,
da se interesuje za genocid nad Srbima u Sarajevu ali tek ce vreme
pokazati da li su i koliko su haski krojaci pravde zainteresovani za
njihovu sudbinu koje su muslimani, u reziji Izetbegovica, likvidirali
na najmonstruozniji nacin.


Izetbegovicevi saradnici optuzuju svog sefa za ratne zlocine nad Srbima u Sarajevu


Zlocine
nad sarajevskim Srbima u minulom ratu nisu izvrsili samo koljaci iz
Desete brdske brigade kojom je komandovao zloglasni Musan Topalovic
Caco, vec i pripadnici mnogih drugih jedinica i razularenih formacija,
a za sve to je znao Alija Izetbegovic koji sada nevesto pere ruke -
tvrdi vise bivsih i sadasnjih bliskih Izetbegovicevih saradnika kao i
veci deo sarajevske stampe koja o tome ovih dana nasiroko pise. Kako
pise sarajevski nedeljnik "Svijet" Caco je bio najveci Izetbegovicev
mijenik, on je od Dede (tako je Caco zvao Aliju) direktno dobijao
naredjenja i savesno ih izvrsavao.


"Predsednik
ga je (Cacu, naravno) u pocetku zvao "sine Musane", a on njega Dedo,
pise dalje "Svijet" opisujuci u nastavku detaljno sta se dogadjalo onog
dana kada je Caco likvidiran. Na dan kad se odvijala akcija u kojoj je
Caco ubijen, kazu da je do kraja trazio da se cuje sa predsjednikom, a
da su mu posljedne rijeci bile: "Sta ti je ovo trebalo, Dedo?"


Ponovo se oglasio i bivsi komandant Glavnog staba Armije BiH Sefer Halilovic tvrdnjom:


"Moram
priznati da sam od samog starta znao za kontakte koje su pojedini
komandanti imali sa Izetbegovicem, sto direktno, sto preko Bakira
(Izetbegovicevog sina), sto preko Harisa Lukovca… Dakle, deo starjesina
iz nekoliko manjih jedinica svoje su izvjestaje uglavnom slali samo
predsjedniku i tvrdili su da iz kabineta dobijaju zadatke".


Takodje,
Halilovic je jos ranije optuzio Izetbegovica da je znao i za zlocine
koje su muslimani izvrsili protiv hrvatskog civilnog stanovnistva na
Grbavici i Uzdolu, kao i da je Izetbegovic stao u zastitu pocinioca tih
zlocina. Sarajevski "Dani" kao i "Slobodna Bosna" tvrde da su ovi
zlocini pocinjeni nad Srbika, i da je stradalo nekoliko hiljada
neduznih srpskih civila. To je bila "najpoznatija javna tajna".
Izetbegovic je u svakom trenutku znao sta se dogadja. "Postojao je plan
o eliminisanju nemuslimanskog stanovnistva iz Sarajeva, a njegov idejni
tvorac je visoki funkcioner SDA. Broj ubijenih nikada se nece saznati
jer su jos 1993. tela ubijenih posipali kiselinom, neka spaljivali, a
neka su ubacivali u velike vojnicke masine za pranje vesa i na taj
nacin ih se resavali. Ali, najlakse je da se ode na sarajevska groblja
i pogleda koliko ima nadgrobnih ploca na kojima pise N.N." - tvrde ova
dva sarajevska nedeljnika, isticuci da je isto tako javna tajna da je i
Caco ubijen po nalogu Izetbegovica, kako Caco ne bi dosao pred sud i
"propevao" po cijem nalogu i u cijoj reziji su ovi zlocini izvrseni.


Pocinjene
zlocine na savest Izetbegovicu stavlja i bivsi sef Sluzbe drzavne
bezbednosti u Sarajevu Munib Alibabic koji kaze da je znao za zlocine u
Sarajevu pocinjene 1992. i 1993. godine. Kaze da ga je o tome, kao i
najvisi drzavni vrh, informisao sef armijske bezbednosti Muslimovic.
Medjutim, kada je o tome progovorio 1996. u jednom sarajevskom listu,
Alibabica je ostro napao nedeljnik "Ljiljan" ciji glavni urednik je
tada bio Izetbegovicev prijatelj sa robije Dzemaludin Latic. Oni koji
su to pisali, odnosno koji su napadali Alibabica sto je sve to
obelodanio, kasnije su se Alibabicu pravdali tvrdeci da su morali jer
"tako je nalozeno iz predsednikovog kabineta". Medjutim, zakljucuje
Alibabic, osim Izetbegovica o ovome imaju sta da kazu i clanovi bivseg
predsednistva Ejub Ganic i Nijaz Durakovic, kao i Haris Silajdzic i
Edhema Bicakcic koji su se tada mnogo pitali.


Ponovo
se ovim povodom oglasio i Mirko Pejanovic koji je, kao kaze, kao
tadasnji clan Predsednistva BiH i predsednik Saveta za zastitu ustavnog
poretka citavu stvar stavio na dnevni red jedne od sednica Saveta za
koju je dozvolio da bude otvorena za javnost. "Mogu sada jos kazati da
sam tada bio kritikovan od predsednika Izetbegovica i Ganica zasto sam
bez sirih konsultacija ovu sednicu ucinio javnom", dodao je Pejanovic
uz tvrdnju da je jos tada imao utisak da predsednik Izetbegovic nesto
taktizira.


Nijaz
Durakovic koji je u oktobru 1993. Postao clan predsednistva BiH,
takodje, tvrdi da su nadlezne drzavne institucije znale za brojne
zlocine nad Srbima. On je ispricao jos kako je tada dao intervju jednom
novinaru, Srbinu iz Zavidovica, koji je dan kasnije ubijen, zbog cega
je on tada navodno, "bio revoltiran" i kasnije se "intersovao za taj
slucaj". Ali, kako kaze, uvek su mu kada je pitao o tome odgovarali da
je "istraga u toku", kao sto su odgovarali i Pejanovicu kada je trazio
konkretne izvestaje o konkretnim slucjevima. Medjutim, morbidan je
zakljucak Durakovica koji sada ponasanje tih istraznih organa opravdava
njihovom "neazurnoscu" sto je, kako kaze, i danas problem mnogih
institucija.

”REPUBLIKA": PRIZNANJE ALIJE IZETBEGOVICA

RIM,
1. decembar (Tanjug) - Italijanski dnevnik "Republika" prenosi danas
izjavu predsednika troclanog Predsednistva Bosne i Hercegovine Alije
Izetbegovica da su "muslimanski vojnici cinili ratne zlocine tokom rata
u Bosni". Prema izvestajima agencija, Izetbegovic je to izjavio u
subotu, na jednom skupu bosanskih intelektualaca u Sarajevu. Medjutim,
sudeci po pisanju "Republike", Izetbegovic umanjuje broj zrtava i tvrdi
da "muslimanski vojnici mozda imaju na savesti stotinu mrtvih" sto je,
po njemu, "bilans dogadjaja u Kazanu, Chelebicima, Bugojnu i
Grabovici".


Prema
podacima koje je predsednik Srpskog gradjanskog veca Mirko Pejanovic
izneo u nedavnom intervjuu sarajevskom mesecniku "Dani", samo u
Sarajevu je tokom rata ubijeno izmedju dve i tri hiljade Srba. Kako
navodi "Republika", Izetbegovic je, priznajuci da je "bilo ubistava",
iskljucio svaku mogucnost da su masakri ucinjeni na zahtev bosanske
vlasti. "Republika" prenosi i Izetbegovicevu izjavu, datu na istom
skupu, da se nece ponovo kandidovati za clana Predsednistva Bosne i
Hercegovine.


O STRADANJIMA SRBA U SARAJEVU HAG OBAVESTEN PRE DVE GODINE

BEOGRAD,
1. decembar (Tanjug) - O stradanjima Srba u Sarajevu obavesten je jos
pre dve godine tadasnji glavni tuzilac tribunala u Hagu Ricard
Goldston, ali taj sud nije podigao ni jednu optuznicu protiv pocinilaca
ili odgovornih u muslimanskoj vlasti, receno je danas Tanjugu u
Udruzenju logorasa od 1991. godine.


Udruzenje
logorasa od 1991. godine predalo je Goldstonu u Hagu 1. novembra 1995.
godine tri dosijea o stradanju Srba u Sarajevu, od kojih je jedan o
Hrasnici, a izjave su dali i dva svedoka koji su preziveli torture u
drzavnim i privatnim zatvorima u Sarajevu. Otuda nedavna navodna
senzacionalna otkrica nezavisne sarajevske stampe da je za stradanje
Srba u Sarajevu znao najvisi vrh muslimanske vlasti deluju cinicno jer
su bajata bar dve godine. Monografija na 400 stanica sa svedocenjima
Srba koji su u sarajevskim zatvorima bili izlozeni torturama, mucenjima
i ponizavanjima od strane muslimana objavio je Dokumentacioni centar
Komesarijata za izbeglice Srbije te 1995. godine, na srpskom i
engleskom jeziku, pa medjunarodna javnost ne moze da glumi
neobavestenost.


"Knjige
dokumenata o stradanjima Srba u opstini Konjic, zatim o stradanjima
Srba u Sarajevu, stampane su 1995. godine i njihove promocije su bile
javne, a potom su bile urucene svim medjunarodnim relevantnim
faktorima, pre svega tribunalu u Hagu", potvrdila je Tanjugu
priredjivac, istoricar Dusica Bojic. Dva bivsa logorasa, cije su izjave
urucene Goldstonu, bili su u celijama sa pripadnicima zloglasnog Musana
Topalovica Cace. Oni su preneli pricanje muslimanskih vojnika o uzasnim
mucenjima koja su praktikovali nad zatvorenicima Srbima i time se cak
hvalili.


O
zverstvima Cace i njegovih boraca vec 1992. godine brujalo je celo
Sarajevo, pa je Alija Izetbegovic, pod pritiskom medjunarodne javnosti,
morao da ukloni najekstremnije "borce za bosnjacku stvar", medju kojima
je i sam Caco koji je ubijen na Igmanu u obracunu sa regularnim
jedinicama Armije BiH. Otuda su Cacini saborci koji su zaglavili u
zatvor i sada bili u istom polozaju sa Srbima, nezadovoljni i ogorceni,
pricali bez ustezanja o zlodelima koje su cinili. Ti Cacini saborci
bili su posebno ljuti na Izetbegovica, sa kojim su, po svedocenju Srba,
bili u neprestanom kontaktu, sto ih je predstavio kao kriminilace, a do
juce su bili regularna vojska BiH.


Jedna
od najstravicnijih prica, osim stradanja u Kazanima, koju su bivsi
Cacini saborci pricali pred Srbima u zatvoru, jeste da je odsecena
srpska glava bila uslov za pripadnost Cacinim jedinicama - neka vrsta
clanarine. Svedoci su, izmedju ostalog, preneli licne ispovesti tih
Cacinih saboraca, pripadnika 10. brdske brigade Armije BiH, o
silovanjima 16 devojcica Srpkinja, njihovom zlostavljanjima, ubijanju,
a potom bacanju zverima u zooloskom vrtu. O tome postoji i videozapis
koji su napravili sami pripadnici Cacinih jedinica. Jedan od svedoka
sarajevskog pakla, student Dragan Todorovic (37) izdrzavao je zatvorsku
kaznu od 10. decembra 1993. godine do 7. marta 1994. godine, kada je
pomilovan "odlukom o aboliciji". Od 1992. godine bio je "zatocenik"
Studentskog grada iz koga nije mogao izaci, kao i svi studenti Srbi.
Prema njegovom svedocenju, u bivsoj kasarni JNA "Viktor Bubanj", koju
su muslimani pretvorili u logor "Ramiz Salcin", boravio je u vreme
hapsenja velikog broja vojnika pripadnika Cacinih jedinica, kao i
Ramiza Delalica Chele (Sandzaklija koji je u martu 1992. godine na
Bascarsiji ubio srpskog svata).


"Bilo
je stravicno samo slusati kako se ti muslimani dogovaraju, a neprestano
su se cudili zasto su ih zatvorili kada su samo pobili cetnike",
svedoci Todorovic. Todorovic navodi da je sam Chelo govorio kako mu je
"Alija naredio da niko ziv ne sme ostati, a sad me optuzio, sto cu reci
i na sudu".


U
zatvoru "Viktor Bubanj" vise od 90 odsto zatvorenika bili su Srbi,
uglavnom doktori nauka, profesori sa fakulteta, lekari, magistri,
inzenjeri... Osim izjava dvojice Srba, Udruzenje je tada dostavilo
Goldstonu i spisak masovnih grobnica u Sarajevu, kao i izjavu generala
Armije BiH Jovana Divjaka da je pismeno obavestio Izetbegovica kako se
u "Sarajevu dogadja genocid nad Srbima i da je u prva dva meseca rata,
bez povoda i regularnih sudskih procesa, likvidirano preko 800 Srba".


Tada
je Goldstonu skrenuta paznja i na termin "leteci Srbin", sto je znacilo
bacanje Srba sa sarajevskih visespratnica, da bi se ispraznili stanovi
i u njih usli pripadnici regularne muslimanske vojske. Iz pouzdanih
izvora Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), koji su molili
Udruzenje da ostanu anonimni, dobijen je podatak da je u kompjuterima
MKCK oko 6.000 Srba iz samog Sarajeva koji su nestali i koji se traze.


"STANDARD": "CELO SARAJEVO ZNALO O ZLOCINIMA NAD SRBIMA"

BEC,
7. decembar (Tanjug) - Becki list "Standard" objavio je danas izvestaj
o mnogobrojnim zlocinima muslimana nad Srbima u Sarajevu cime se taj
dnevnik, posle vise od cetiri godine, pridruzio drugim austrijskim
medijima u razbijanju jednog tabua i otkrivanja istine. Becki dnevnik
"Prese" posvetio je pre dve nedelje temi stradanja Srba u Sarajevu
opsiran izvestaj. Dopisnik "Standarda" iz Sarajeva citira jednog od
autora serije napisa o muslimanskim ratnim zlocinima nad Srbima u
Sarajevu, Vildanu Selimbegovic, koja tvrdi "da je ceo grad znao o
zlodelima, ali da se o tome nije smelo glasno govoriti". Austrijski
dnevnik indirektno hvali muslimansku stranu, koja je pre mesec dana
javno progovorila o "osetljivoj temi", kada su svetlost dana ugledali
tajni akti ratnih sudova, cime je razbijen klise o "muslimanima kao
zrtvama, a Srbima kao agresorima".


U
austrijskom dnevniku nema, medjutim, ni reci osude bestijalnih zlocina
koje su muslimani pocinili nad Srbima u jami "Kazani" i drugim
stratistima u i oko Sarajeva - u Tarcinu, Hrasnici, Pazaricu ...


"Standard"
istice da je o zlodelima muslimanske armije nad srpskim civilima bilo
upoznato vojno i politicko rukovodstvo u Sarajevu, ali da nista nisu
preduzimali da se to spreci. Kao primer navodi se ubistvo Bozidara
Sljivica, Srbina ozenjenog jednom muslimankom, o cemu je jos 4. jula
1992. godine pisalo i sarajevsko "Oslobodjenje".


Becki
list pise da je jedan od glavnih krvnika, Musan Topalovic zvani "Caco",
koji je komandovao jednom brigadom muslimanske vojske, ubijen 26.
oktobra 1993. godine u akciji pod nazivom "Ciste ruke", koju su zajedno
izveli muslimanska armija i policija.


"Standard"
navodi razlicite podatke o broju srpskih zrtava u Sarajevu, a cifre se
krecu od nekoliko desetina do 3.000 ljudi, u zavisnosti od izvora koji
daje podatke.

HAG TRAZI DOKUMENTACIJU O STRADANJU SARAJEVSKIH SRBA

SARAJEVO,
29.novembar (Tanjug) - Haski sud zatrazio je od sarajevskih sudskih
vlasti dokumentaciju sa sudjenja vojnicima 10.brdske brigade koji su
tokom rata dobili minimalne kazne za ubistva desetina sarajevskih Srba
u zloglasnoj jami "Kazani", tvrde danas sarajevski pravnici. Predsednik
opstinskog suda u Sarajevu Senad Kreso u izjavi za sarajevske "Vecernje
novine" kaze da mu je "poznato da je Haski sud zatrazio dokumentaciju o
tom slucaju". On tvrdi da medjunarodni sud u Hagu moze ponovo pokrenuti
postupak protiv vojnika 10.brdske brigade koji su pod komandom
zloglasnog Musana Topalovica - Cace tokom rata na stravican nacin,
pretezno klanjem, ubili prema slobodnim procenama izmedju 300 i 1.500
sarajevskih Srba.


Predsednik
Srpskog gradjanskog vijeca Mirko Pejanovic je u intervjuu sarajevskom
mesecniku "Dani" izjavio da je "u Sarajevu tokom rata ubijeno izmedju
dve i tri hiljade Srba". Vecina njih je stradala u jami "Kazani" na
Trebevicu dok su mnogi okoncali zivot u mnogobrojnim privatnim
zatvorima u Sarajevu. Sarajevski pravnici tvrde da su "klaonica Kazan"
i privatni zatvori dovoljan razlog da se o tome ozbiljno pozabavi haski
sud. Tim pre sto je tokom sudjenja vojnicima 10.brdske brigade
optuznica prekrojena u poslednjem trenutku i oni nisu odgovarali za
zlocine nad civilnim stanovnistvom, nego za ubistva, odnosno krivicno
delo neprijavljivanja krivicnog dela.


Sarajevski
nezavisni listovi vec danima aktueliziraju temu o stradanju sarajevskih
Srba tokom rata sa ozbiljnim upozorenjima da bi ono sto precute vlasti
mogao uskoro da kaze sam Hag.
Na udaru njihovih komentara su
vajkanja ovdasnjih politickih vojnih krugova da o tome navodno nista
nisu znali i da se sve desavalo u okviru odmetnute 10.brdske brigade.
Pri tome, kako kazu analiticari, potpuno zaboravljaju da je tadasnji
komandant muslimanske armije Jovan Divjak o tome upozoravao Aliju
Izetbegovica i zbog toga davao i ostavku.


”REPUBLIKA": MUSLIMANI SEJALI SMRT U SARAJEVU

RIM,
23.novembar (Tanjug) - Italijanski dnevnik "Republika" objavio je
opsiran tekst o civilnim, vecinom srpskim zrtvama u Sarajevu, tvrdeci
da su muslimani sejali smrt tokom poslednjeg rata u gradu na Miljacki,
kao i da su oni krivci za smrt italijanskog fratra 1993. godine za koju
su u to vreme okrivljavani Srbi. "Republika" izvestava da je u
sarajevskim medijima objavljen dosije zlocina izvrsenih tokom 1992. i
1993. godine u Sarajevu nad srpskim, hrvatskim i muslimanskim
stanovnistvom koje su pocinile muslimanske paravojne jedinica pod
komandom Musana Topalovica - Cace.


"Musan
Topalovic je imao tesne veze sa najvisim predstavnicima
bosansko-muslimanske vlasti u Sarajevu, cak i sa predsednikom Alijom
Izetbegovicem", navodi italijanski dnevnik. "Topalovic je pocetkom rata
postao vodja bosansko-muslimanskog odreda, koji je bio umesan u sverc
oruzjem, kao i u transport humanitarne pomoci", pise italijanski list,
navodeci da je on "kontrolisao deo riskantne prve planinske linije oko
Sarajeva, sejuci teror u gradu na Miljacki".


"Topaloviceve
formacije hapsile su civile i vodile ih do planinskih rovova gde su ih
ubijali a potom zakopavali. Tako je ubijeno na hiljade civila iz
Sarajeva", navodi "Republika" detalje iz napisa u poslednjem broju
sarajevskog nedeljnika "Svijet".


"Republika"
istice da je "Topalovic ubijen 26. oktobra 1993. godine po naredjenju
vlade u Sarajevu, pod okolnostima koje nikada nisu razjasnjene".
"Medjutim, razjasnjeno je jedno drugo ubistvo", dodaje "Republika" i
precizira da se "posle cetiri godine sada otkriva da su italijanskog
fratra, pacifistu Morena Lokatelija ubili muslimani u Sarajevu
3.oktobra 1993. godine". "Lokateli je ubijen dok je u Sarajevu agitovao
za mir. Tada je javljeno da je pala jos jedna zrtva medju tolikim u
gradu na Miljacki. Optuzen je srpski snajperista da bi se danas, posle
cetiri godine, pojavili dokazi da su to zapravo uradile muslimanske
paravojne jedinice, tacnije odred Musana Topalovica", istice dnevnik
"Republika".


POSTOJE PODACI O NAJMANJE 460 UBIJENIH SRBA U SARAJEVU

SARAJEVO,
1.decembar (Tanjug) - Potpredsednik Srpskog gradjanskog vijeca Mladen
Pandurevic izjavio je u intervjuu sarajevskom listu "Svijet" da ta
nestranacka organizacija raspolaze podacima o najmanje 460 Srba
ubijenih u Sarajevu tokom poslednjeg rata, ali je upozorio da to nije
konacna brojka jer procene sa jos neistrazenih podrucja, koje su
radjene sa medjunarodnim organizacijama, govore da je u Sarajevu
stradalo 1.500 pa mozda i 3.000 Srba.


Pandurevic
je intervjuu "Svijetu", jednom u nizu kojim sarajevski nezavisni mediji
pokusavaju da rasvetle istinu o stradanju Srba, naglasio da je jama
Kazani na Trebevicu samo jedno mesto stravicnih zlocina koje su nad
Srbima pocinili pripadnici 10. brdske brigade na celu sa Musanom
Topalovicem - Cacom .


U
jami Kazani pronadjeno je 30 glava i 29 tela i ni u jednom slucaju
glava i telo nisu bili zajedno, rekao je Pandurevic, primetivsi da se
istraga ogranicila samo na to mesto i da nije pokazana ni zelja da se
istraze druga podrucja koja je kontrolisala 10. brdska brigada.


Mimo
jame Kazani, tela ubijenih Srba su pronalazena u razlicitim delovima
grada, u pojedinim jarcima, na Trebevickoj zaobilaznici, na putu prema
Palama, u Velezicima, Pofalicima, Brijescu, Buljakovom Potoku, Hrasnom
Brdu, Dobrinji i na drugim mestima, naveo je Pandurevic.


On
je upozorio da uopste nisu istrazeni privatni zatvori u kojima su
ubijani Srbi, kao sto su zatvor "Strela" u Novom Gradu, "Sunce" na
Dobrinji, zatvor tadasnje 4. motorizovane brigade u Hrasnici, zatvor
"Silos" gde je, pouzdano je poznato, ubijeno 30 Srba u starosnoj dobi
od 14 do 86 godina, kaze on. Pandurevic tvrdi da su najvisi vrhovi
vlasti u Sarajevu znali za postojanje tih privatnih zatvora i uopste za
stradanje sarajevskih Srba i da su za to itekako odgovorni. On je
izrazio je nadu da ce Haski sud obnoviti proces krivcima za ubistva
Srba koji su, inace, osudjeni na simbolicne kazne zatvora od jedne do
cetiri godine.


SRBI SVIREPO UBIJANI U BOSNI

RIM,
10. novembra (Tanjug) - Ugledni italijanski dnevnik "Korijere dela
sera" (Corriere della sera), pise danas - prvi put posle pet godina -
da su muslimanski vojnici na svirep nacin ubili hiljade Srba u Bosni i
da su zato znali i najvisi predstavnici muslimanske vlasti.


Kako
navodi italijanski list u tekstu naslovljenom "Tako su muslimani klali
Srbe", "to su cinjenice koje potvrdjuju i argumenti napisani na 56
strana koje je sakrio Vojni sud u Sarajevu". Medjutim, deo
dokumentacije objavio je u cetvrtak nezavisni bosanski list "Dani",
sto, prema oceni "Korijere dela sera", "predstavlja prvu zvanicnu
potvrdu ratnih zlocina pocinjenih nad Srbima u Sarajevu od strane
muslimanskih snaga".


Na
osnovu izjava velikog broja svedoka, uglavnom ucesnika u pokolju Srba u
Bosni, "na Trebevicu je na najsvirepiji nacin ubijeno izmeðu 1.000 i
2.000 Srba".


"Svedoci tvrde", pise 'Korijere dela sera', "da je vlada Alije Izetbegovica znala za ta ubistva".


Na
osnovu istrage muslimanske vlade pre tri godine, Vojni sud je ispitao i
osudio nekoliko ucesnika muslimanskih snaga u masovnom ubistvu Srba u
Bosni, ali, ocenjuje italijanski list, "kazne su bile blage, a sve je
bilo obavljeno u tisini i tajno".


"Trebalo
je da prodje pet godina pa da bude obelodanjena istina o ratnim
zlocinima muslimana nad Srbima", zakljucuje italijanski dnevnik.


OPTUZBE IZ MRTVACNICE TRAZE PUT DO HAGA

Ratko
Mirkovic preziveo streljanje i muslimansku torturu u zatvoru, sve vreme
rata radeci u mrtvacnici bolnice "Kosevo” u Sarajevu, svedoci kako su
Srbi u ovom gradu ubijani, pa cak i mrtvi tuceni. Srpska glava u
Sarajevu bila jeftinija od glavice kupusa, a Musa Topalovic Caco ih
nosio u vreci i pokazivao gostima u Hamam baru na Bascarsiji


Dokazi
o tome kako su, gde i na koji nacin Srbi u Sarajevu ubijani poznati su
i odavno vec dostavljeni Tribunalu u Hagu. Niko ih, medjutim, ne
resava, niti medjunarodni tuzioci pokrecu bilo kakvu istragu. Kao da
cekaju neka druga vremena. Za to vreme muslimanski dzelati se slobodno
krecu ulicama Sarajeva, racunajuci valjda da ce ih zasluzena kazna
zaobici.


-
Sve sto smo sakupili, istina je sa cvrstim i nepobitnim dokazima -
tvrdi Goran Neskovic, oficir za vezu Republike Srpske sa Haskim
Tribunalom. - Dosijei su napravljeni i s pravom ocekujemo da konacno
proradi savest tuzioca i krene hajka na ubice. Ono sto se dogadjalo u
zatvorenom Sarajevu pod cvrstom vlascu Alije Izetbegovica i njegovih
istomisljenika, veoma tesko smo prikupili, jer je pravih svedoka bilo
jako malo. Ko god je prisao isuvise blizu likvidiran je po kratkom
postupku. Nesrece, pa sak i one najstrasnije, uvek neko prezivi i moze
kasnije da posvedoci. Na koji nacin je nestalo nekoliko hiljada Srba iz
Sarajeva vec pisu strani listovi, ali cak i oni muslimanski koji imaju
prefiks "nezavisnih” glasila.


SVEDOK STRADANJA

Medju
retkim svedocima srpskih stradanja u Sarajevu je i Ratko Mirkovic (48).
Rat ga je zatekao u gradu na Miljacki, iz kojeg je uspeo izaci tek
krajem 1994. godine. Sve to vreme sa izuzetkom deset dana koje je
proveo u zatvoru, Mirkovic je radio u mrtvacnici bolnice "Kosevo” u
Sarajevu. Pukim slucajem preziveo je cak i sopstveno streljanje.


-
Sa mrtvima i uz njih bio sam koliko toliko bezbedan, jer taj posao niko
drugi nije hteo da radi - priseca se Mirkovic. - Brojao sam mrtve i
upisivao njihove podatke u knjigu umrlih. Kada bi svog sefa Aliju
Hodzica, inace bivseg kolegu iz preduzeca "Pokop” upitao sta da pisem o
mrtvim Srbima, dobijao bih odgovor "Pisi cetnik i nista vise!” I tako
redom. Sila Boga ne moli, a srpska glava u Sarajevu vredela je manje od
glavice kupusa. Na pocetku rata Mirkovic je najpre radio danonocno na
kopanju grobnica za mrtve, dok je pocetkom juna 1992. godine premesten
na rad u mrtvacnici.


-
U mrtvacnicu su cesto dolazili muslimanski civili radi indentifikacije
ili pripreme za sahranu svojih srodnika - svedoci Mirkovic. - Pitali bi
obicno ko je ko od mrtvih, a kada bi za pojedince rekao da su Srbi, svi
odreda su pocinjali da pljuju po mrtvim Srbima, psovali su im majku
cetnicku, i nemilosrdno ih sutirali, najvise u predelu glave. Bilo je i
drugih oblika izivljavanja ili zataskavanja uzroka smrti Srba. Tako
recimo, na pocetku rata dovezen je les jednog Srbina, bez rane od
metka.Umro je od batinjanja, a sef prosekture dr Ilijas Dobraca odbio
je da potpise smrtni list po kome je taj Srbin umro od "posledica
srcanog udara”, zbog cega je odmah bio smenjen.


BACANI U KAZANE

Prema
svedocenjima drugih prezivelih Srba iz Sarajeva sredinom maja 1992.
godine, zbog blizine vatrene linije, prestale su sve sahrane na
gradskom groblju "Bare” u Sarajevu, pa je sahranjivanje nastavljeno na
groblju zvanom "Lav” i na pomocnim terenima stadiona Kosevo, koji se
nalaze u neposrednoj blizini istoimene bolnice. Sama mrtvasnica
nalazila se uz samu izlaznu kapiju bolnice i lokacijski je bila
najblizi bolnicki objekat novootvorenim grobljima.


-
Dobro se secam gde su iskopane dve velike grobnice, nalik na duge
jarkove gde su lesevi pobijenih Srba bacani i zatrpavani bez ikakvih
obelezja ili evidencije - prica svedok Mirkovic. - Tesko je precizno
reci koliko ih je tu baceno i zatrpano, ali sigurno ih ima nekoliko
stotina. Neposredno posle likvidacije Musana Topalovica Cace 1994.
godine, iz zloglasne jame "Kazani” podno Trebevica, gde su takodje
bacani lesevi poubijanih Srba, krisom je nekoliko desetina prevezeno na
groblje "Lav” gde je za njih iskopana nova zajednicka grobnica ciju
lokaciju znam.


Ratko
Mirkovic svedoci da su muslimani citave srpske porodice likvidirali.
Seca se cetvoroclane porodice Ristovic iz Sarajeva koju su muslimani
zverski poubijali.


-
Iako sam preko ruku preturio na hiljade leseva, ovog strasnog dogadjaja
secacu se dok sam ziv - naglasava Mirkovic. - O tom zlocinu dugo se
cutalo, mada su svi znali da su otac, majka, sin i cerka likvidirani
samo zato sto su Srbi. Muslimanska televizija se 1992. godine nemusto
izvinila za smrt porodice Ristovic, navodeci da su ubijeni iz
koristoljublja, a ne zato sto su Srbi. Mirkovic navodi kako su Caco i
njegova bratija bili strah i trepet za Srbe u Sarajevu cijih zlocina su
se stideli cak i muslimani.


- Pricao mi je jedan Sandzaklija, cije ime radi njegove bezbednosti ne mogu saopstiti, kako se
tokom
rata zatekao u "Hamam-baru” na Bascarsiji kada se pojavio Caco sa
vrecom iz koje je istresao desetak ljudskih glava za koje je s ponosom
rekao da su srpske. Ovaj musliman je sve cinio da izadje iz Sarajeva
jer nije mogao sve to gledati. Da li je u tome uspeo ili je likvidiran
zato sto nije verovao u "takvu muslimansku stvar” nije mi poznato. Za
sefa mrtvacnice i prvog pretpostavljenog Ratku Mirkovicu postavljen je
Alija Hodzic sa kojim je pre toga delio isti hleb radeci kao vozac u
preduzecu "Pokop”.


-
Sin Hodzicevog brata, Armin Hodzic bio je teski muslimanski zlikovac i
ubica mnogih Srba, pa i pomenute porodice Ristovic - tvrdi Mirkovic. -
Armina su cesto vodili na Psihijatrijsku kliniku bolnice "Kosevo” kako
bi ga kasnije proglasili delimicno "ludim” i samim tim amnestirali za
pocinjene zlocine. Bio je u sastavu Cacove 10 brdske brigade, a u
presudi muslimanskog Okruznog vojnog suda u Sarajevu novembra 1994.
godine pise da su Ziji Kubatu, Esadu Tucakovicu i Arminu Hodzicu
izrecena mera "obaveznog psihijatrijskog lecenja” i to u ustanovi
zatvorenog tipa. Medjutim, tako "tesko oboleli” Armin Hodzic dosao je
na sudjenje kao cuvar iz preduzeca "Pokop”.

.

PODMECU LUDE I MRTVE

Na
sudjenju za zlocine u jami "Kazani”, prema svedocenju Mirkovica, nigde
Srbi nisu pomenuti kao zrtve, vec je naglaseno da je rec o neduznim
civilima. Obelodanjeno je da je pronadjeno 29 izmasakriranih tela od
kojih je samo osam indentifikovano. Tuzilac je taj masakr okarkterisao
kao "svirep i podmukao cin”, dok je Veliko sudsko vece na cijem se celu
nalazio sudija Muhamed Podrug prihvatio nalaz vestaka da je rec o
"obicnim ubistvima” koje su izvrsile osobe "bitne smanjene
uracunljivosti”. Time se samo islo u prilog scenaristima zlocina kako
bi se pokazalo da u Alijinoj drzavi mogu ubijati samo "ludaci”, a ne
muslimanski vojnici, i to samo neduzne civile, a nikako Srbe.


O
zlocinima nad Srbima u Sarajevu progovorio je cak i dr Mirko Pejanovic,
predsednik Srpskog gradjanskog vijeca koji nosi zasluzeni epitet
"odmetnutog Srbina”, jer je sve vreme rata bio sa muslimanima i
Hrvatima. Pejanovic je u sarajevskom magazinu "Dani” naveo da je u tom
gradu ubijeno izmedju dve i tri hiljada Srba, iako je tu cifru odmah
osporilo "Oslobodjenje” smatrajuci je "prenapuhanom” ne nudeci pritom
nikakve konkretne dokaze. Podsecanja radi, u Sarajevu je pre ovog rata
zivelo, posle Beograda najvise Srba. Sada ih u Sarajevu ima jedva
cetiri hiljade.


Muslimanska
strana tokom rata je sebe predstavljala kao iskljucivu zrtvu, tvrdili
su da nikoga nisu ubijali, nikoga mucili, zlostavljali, pripisujuci sva
ta zlodela - Srbima. Prva istina o muslimanskim zlocinima, i to ne samo
u Sarajevu polako izlazi na videlo. Kljuc je u muslimanskoj vladajucoj
vrhuski koja je tacno znala sta se sve dogadjalo. Poznato je, recimo,
da je licno Alija Izetbegovic zastitio Ismeta Bajramovica Celu koji je
1. marta 1992. godine na Bascarsiji ubio svata Nikolu Gardovica i ranio
nekoliko Srba. Ovaj dogadjaj uzima se kao kljucni momenat u pocinjanju
krvavog gradjanskog rata u Bosni.


-
Ici cu i u Hag, samo ako zatreba - navodi Mirkovic. - Zelim da svedocim
o svemu, pa i o tome da je bilo dovoljno imati samo dzepnu bateriju u
mrklom Sarajevu, pa ako si pritom i Srbin, to je bio jak razlog da vas
ubiju. Odmah vam pripisu da "dajete signale cetnicima”. Pravdanje da
baterija sluzi i za kretanje po podrumima i sklonistima za Srbe nije
vazilo. Hteo bih da ispricam i kako sam 2. maja 1992. godine naleteo na
desetak poubijanih vojnika u uniformama JNA, koji su lezali jedan preko
drugog u jarku pored puta, nedaleko od kafane "Akvarijum” na Kosevskom
brdu. Svedocicu i kako je u Hrasnici pobijena kompletna porodica mojih
poznanika. Kako sam odbio da u mrtvasnicu primim jednog na smrt
pretucenog ali jos zivog Srbina, koga su kasnije dovezli mrtvog i rekli
mi "Evo ti ga, jebo te on, sad je mrtav pa ga zakopaj”.


Prica
i svedocenje Ratka Mirkovica, Srbina koji je preziveo pakao Sarajeva
ocigledno nema kraja. Ostao je ziv samo zato sto je radio poslove koje
niko drugi nije hteo ili smeo. Sada zivi da svedoci. Istina ima samo
jednu losu stvar - spora je i treba je docekati!


USPUTNA ZRTVA

Da
su granate koje su pale na pijacu Markale, u ulicu Vase Miskina i na
jos neka mesta u Sarajevu, podvala samih muslimana svedoci jos jedan
primer kojeg nam je naveo preziveli Ratko Mitrovic.


-
Zuko Cvjeticanin, vozac u sarajevskom preduzecu "Hidrogradnja”, rodom
iz Plava u Crnoj Gori, stanovao je u Milinkladskoj ulici u Sarajevu i
jedan je od onih muslimana koji su stekli trajni invaliditet
zahvaljujuci svojim sunarodnicima - svedoci Mirkovic. - U ulicu Vase
Miskina Zuko je upao sam i sasvim slucajno i to u vec blokirani deo
ulice gde su vec bile postavljene tv kamere. Iz tog prostora nisu mu
dali izaci, pa je Zuko ranjen u nogu od granate koju su mu njegovi
ispalili. Ispalo je kako je navodno cekao u redu za hleb. Posto je bio
samo lakse ranjen u stopalo i bio sve vreme akcije u Vase Miskina -
svestan, u bolnicu na Kosevu je dovezen zajedno sa ostalim teskim
ranjenicima i posto je bio "laksi” slucaj rekli su mu da saceka. A kako
je "zbrinut” pamtice do kraja zivota. Kada se probudio posle operacije
video je da su njegovu lakse povredjenu nogu odsekli do kuka samo zato
da bi se povecao broj "tesko povredjenih” od navodne srpske granate.
Invalidski list koji je ogorceni Zuko potom trazio nikada nije dobio.
Zuko se na onom cuvenom tv snimku lako moze poznati kako ranjen sedi na
zemlji i rukom doziva pomoc.


ZIVA META

Posto
je odradio puno posla, poznati Caco je po nalogu muslimanskog
politickog vrha, likvidiran 1994. godine. Sa svojim koljacima osim sto
je ubio veliki broj Srba, nije stedeo ni prijatelje iz federacije -
Hrvate. I o tome svedoci Ratko Mirkovic.


-
Ljubisa Frankic, Hrvat iz Sarajeva, dospeo je Cacinih ruku i naravno
nikada vise nije ugledao svetlost dana, iako su njegovi sunarodnici u
znak velike ljubavi vezivali u cvor sahovnicu i ljiljane. Frankicevo
telo sluzilo je Izetbegovicevim sledbenicima da na njemu treniraju
gadjanje u "zivu” - metu! Na kraju je telo Ljubise Frankica sahranjeno
bez glave. Tu groznu istinu zna i pokojnikova supruga, ako je uspela da
prezivi pakao zvani Sarajevo.


NA POTEZU TRIBUNAL

Oko
slucaja "Kazani”, prirodnoj provaliji podno Trebevica koja je postala
poslednja stanica mnogih Srba iz Sarajeva, polako se odmotava klupko.


-
Muslimanski vojni i politicki vrh nastoje da zlocine u "Kazanima” o
kojima pisu svi svetski mediji, pripisu likvidiranom komadantu Musanu
Topalovicu Caci - naglasava Goran Neskovic, oficir za vezu Republike
Srpske sa Hagom. - Medjutim, njihova odgovornost na osnovu
dokumentacije sa kojom raspolazemo, ne moze se iskljuciti niti
pripisati drugom. Sve smo dosatavili Haskom Tribunalu. Na njima je sada
red, ali oni o tome za sada cute, otvoreno stiteci muslimane. Imamo
saznanja da je cak i Alija Izetbegovic naredio istragu povodom
"Kazana”, ali mi verujemo samo Tribunalu.


BRIGADA ZLOCINACA

Krajem
leta 1992. godine na podrucju opstine Stari Grad Sarajevo od strane
viseg drzavnog i vojnog rukovodstva takozvane Armije BiH, formirana je
"10 brdska brigada” koja je delovala u reonu Bistrika i drugih naselja
na levoj obali Miljacke, od Jarcedola na istoku, do Jevrejskog groblja
na zapadu. Za komadanta postavljen je Musan Topalovic Caco. Pri brigadi
formirana je i "jurisna ceta” od oko 60 do 80 dobrovoljaca,
sastavljenih od sarajevskih besposlicara, kriminalaca i besprizornih
lica koja su se vise puta ogresila o zakon. Takva biografija bila im je
i glavna preporuka za pristup ovoj jedinici. Osnovni cilj ovako
napravljene cete bio je zastrasivanje, progon, hapsenje i likvidiranje
srpskog civilnog stanovnistva. Najbrojnije likvidacije Srba dogodile su
se od kraja leta 1992. do kraja oktobra 1993. godine. Poslo se od
"Kazana”, a onda se crni lanac stradanja nesrecnih Srba u Sarajevu
nastavio u Dobrinji, Hrasnici, Novom Sarajevu, hotelu "Evropi”,
Klinickom centru, Otocima i drugim nelegalnim zatvorima. Posto je
toliki zlocin nad Srbima u Sarajevu tesko prikriti on se vesto pokusava
pripisati mrtvom i neodgovornom Caci i njegovim "ludim” sledbenicima.
Ne bi trebalo zaboraviti ni to da je dzenazi Musana Topalovica Cace
prisustvovalo preko 15 hiljada ljudi. Nisu valjda svi "ludi”.