IZ DOKUMENTACIJE KOMITETA ZA
PRIKUPLJANJE PODATAKA O IZVRŠENIM
ZLOČINIMA PROTIV ČOVEČNOSTI
I MEĐUNARODNOG PRAVA
B e o g r a d, decembar 1996. Godine
Pripadnici
10. (kasnije 110.) brdske brigade prvog korpusa Armije tzv. BiH su u
periodu od 1991-1993. godine, prilikom racija, hvatali Srbe na
sarajevskim ulicama i stanovima i odvodili ih na Trebevic na kopanje
rovova. Srbi su se odatle retko vracali zivi. Na Trebevicu se nalazila
pecina Kazani u koju su muslima-nski vojnici bacali tela Srba, koje su
prethodno ubili ili zive Srbe, koje su usmrcivali i na taj nacin. Da bi
unistili tela ubijenih Srba koja su bacali u provaliju Kazani, u nju su
ubacivali stare gume i palili ih, a ubacivali su i krec. Bilo je i
drugih mesta gde su bacani lesevi ubijenih Srba. Komandant ove jedinice
je bio Musan Topalovic, zvani "Caco", koji je imao "elitnu cetu" u koju
se primalo sa "upisninom", a "upisnina" je bila odsecena srpska glava.
Pripadnici ove jedinice su glave zaklanih Srba izlagali u Osnovnoj
skoli. Pripadnici ove brigade su neke Srbe ubijali i na taj nacin sto
bi ih privezali za kamion i vukli ih sve dok ne izdahnu. Neke su, pak,
ubijali na taj nacin sto bi ih vezali za dva automobila koji bi krenuli
u suprotnom smeru, pa bi ih tako rascerecili.
Pripadnici
ove brigade su ucestvovali i u snajperskom gadjanju civila u srpskom
delu Sarajeva. Komandant snajperske cete je bio Esad Tucakovic. Jedan
od snajperista je bio Colak Refik, koji se javno hvalio da je licno od
Alije Izetbegovica dobio na poklon snajperski karabin koji mu je ovaj
doneo iz Beca.
U
posetu ovoj jedinici su dolazili licno Alija Izetbegovic, Haris
Silajdzic i Biserka Turkovic koja je kasnije bila ambasador BiH u
Zagrebu.
Okrucni
vojni sud u Sarajevu, cijem vecu je predsedavao sudija Muhamed Podrug,
zbog nekih od ovih ubistava je vodio krivicni postupak protiv jednog
broja pripadnika 10. brdske brigade. Tako je 23.12.1994. godine
izrecena presuda po kojoj je bila izrecena kazna zatvora u trajanju od
10 meseci do 6 godina.
Zbog
krivicnog dela ubistva iz cl. 36 st. 1 Krivicnog zakona BiH, a ne
ratnog zlocina, osudjeni su Zijo Kubak, Refik Colak, Esad Tucakovic i
Mevludin Selak - na po 6 godina zatvora, Omer Tendzo i Akid Alibasic -
na po 4 godine i 4 meseca zatvora, Senad Hasic, Samir Seferovic,
Sabahudin Ziga, Samir Ljubovic, Esad Raonic i Senad Haracic - na po 10
meseci zatvora, Armin Hodzæ na 5 godina i 8 meseci zatvora, dok je Sead
Kadic osudjen na 4 godine zatvora.
Mera
obaveznog psihijatrijskog lecenja u medicinskoj ustanovi izrecena je
protiv pet lica. Na glavnom pretresu je izneto da su sudsko-medicinski
vestaci pronasli ostatke 29 izmasakriranih ljudskih leseva, ali su
uspeli da identifikuju samo 8. Sud je nasao da se radilo o takozvanom
"obicnom" ubistvu, a ne o ubistvu na svirep i podmukao nacin, kako je
to bilo stavljeno okrivljenima na teret od strane javnog tuzioca.
Posle
samo godinu dana, pred Novu 1996. godinu svi su osudjeni bili pusteni
na slobodu. Sam Musan Topalovic nije bio izveden pred sud posto je,
navodno, bio ubijen pri pokusaju bekstva. Pripadnici ove brigade, koji
su vrsili ubijanje civila, prethodno su ih protivzakonito zatvarali,
mucili ih i sa njima necovecno postupali, nanoseci im pri tom teske
patnje i povrede. Sve to je bilo u funkciji istrebljenja srpskog
naroda. Tako su, izmedju ostalih, ubijeni i sledeci Srbi:
1. Vuk Sanja, stara 16 godina,
2. Vucurovic Zoran (svedok 649/96).
3. Draskovic Milena - koju su zaklali Samir Saferovic i Suad Osmanovic i bacili telo u provaliju "Kazan",
4. Jovanovic Dusan - koga su nozevima izmasakrirali pripadnici 10. brdske brigade i bacili u provaliju "Kazan",
5. Komljenac Radoslav, iz Sarajeva, Ulica Dragice Pravice 7/2 - koga je zaklao Mevludin Selak (svedok 649/96).
6.
Komljenac Marina, iz Sarajeva, Ulica Dragice Pravice 7/2, supruga
Dragoslava Komljenca - nju je zaklao Refik Colak, a njeno telo je
takodje baceno u provaliju "Kazani" (svedok 649/96).
7.
Lavrian Vasil, zaklao ga je Zijo Kubat, koji mu je odvojio glavu od
tela, a telo gurnuo u provaliju "Kazan". U ubistvu je ucestvovao i
Ertan Hukelic.
8.
Lavrian Jelena - Ana, od majke Olge Sciban, supruga Vasila Lavriana,
kojoj je Suad Osmanovic naredio da legne i da rasiri noge a zatim joj
je, dok joj je on gurao komad drveta u polni organ, Esad Tucakoviæ
upaljacem palio stidne dlake i na kraju je zaklao Tucakovic Esad,
odvojio joj glavu od tela i telo bacio u provaliju. U ubistvu je
ucestvovao i Ertan Hukelic.
9. Muminagic Zoran, star 17 godina,
10.
Nikolic Ervin (ili Ergon), zvani "Eno" - kome je Samir Bejtic zabio
sablju kroz vrat, a potom su ga ostali udarali nozevima po telu dok ga
nisu izmasakrirali pa mu je Samir Bejtic odvojio glavu od tela i bacio
telo u provaliju "Kazan",
11. Radosavljevic Branislav - njemu je Musan Topalovic odsekao glavu, a potom je telo baceno u provaliju "Kazani",
12.
Salipur Katarina, iz Sarajeva, Ul. Borisa Kidrica br. 3, supruga
Predraga Salipura - njeno telo je posle ubistva baceno u provaliju
"Kazani",
13.
Salipur Predrag, iz Sarajeva, Ul. Borisa Kidrica br. 3, koga je zaklao
Nihad Hodzic, a Husein Hodzic mu je nozem odvojio glavu od tela koje je
potom baceno u provaliju "Kazani",
14. Sljivic Bozidar (svedok 649/96).
15. Sciban Olga, majka Jelene Lavrian,
ISKAZI SVEDOKA 1.
Svedok 806/95-18 navodi: "... Dok sam se nalazio u celiji broj 2 u
Centralnom zatvoru u Sarajevu (april 1993 - septembar 1995. godine),
izvesno vreme su u toj celiji boravili i pripadnici jedinice Topalovic
Musana zvanog "Caco" i njegovog zamenika Delalic Ramiza zvanog "Celo
2", i to: Hatic Alen i Kapetanovic Emir. U prostoriji za dnevni boravak
razgovarao sam sa Kapetanovic Samirom i Kulenovic Harisom. Hatic je u
zatvoru bio zbog kradje, Emir i Samir zbog oruzane pljacke sa ubistvom
neke dece, a Haris Kulenovic kao saucesnik. Sa Haticem i Kapetanovicem
sam vodio razgovor i oni su pricali da su ucestvovali u mnogim akcijama
kao pripadnici navedene jedinice, kada su hvatali mnoge Srbe u Sarajevu
i odvodili ih na kopanje rovova. Tada su, prema njihovim recima, mnogi
Srbi ubijeni. Njihovi lesevi su odvozeni na mesto zvano "Kazani", iznad
naselja Bistrik u Opstini Stari Grad. U ove "Kazane" su bacani u
slojevima i, kako su objasnili, prvo bi bacali 30-40 leseva, zatim
preko njih zivi krec, a preko kreca jedan sloj zemlje i tako redom.
Prema njihovim recima, bilo je deset slojeva..."
2.
Svedok 344/96-3, lekar koji je rodjen i radio u Sarajevu, svedoci:
"...Ja sam od 3. januara do 15. juna 1994. bio u Centralnom zatvoru u
Sarajevu. U to vreme tu su bili zatvoreni pripadnici jedinice Musana
Topalovica "Cace" i Ramiza Delalica "Cele". Oni su otvoreno pricali o
zlocinima koje su pocinili nad Srbima u Sarajevu. Amir Jusovic zvani
"Fifa", Ertan Hukelic, zvani "Eso" i "Kliker", koji je imao jedno
vestacko oko i "Cipsa" pricali su dosta o zlocinima koje su izvrsili na
mestu zvanom "Kazani" kod Sarajeva. Sam "Cipsa" je pricao da je na
"Kazanima" nadjeno 124 ili 138 licnih karata sa srpskim imenima. Tokom
mog boravka u zatvoru, vecina njih je oslobodjena izdrzavanja kazne i
pustena na slobodu. Pre mog hapsenja, u jesen 1993. godine, saznao sam
da su iz svog stana u Pionirskoj ulici br. 31 odvedeni roditelji mog
skolskog kolege Vaso i Jelena Lavrian i Jelenina majka Olga Sciban.
Pokusaj njihovih prijatelja i suseda da saznaju sta je sa njima, bio je
bez uspeha. Tek tokom boravka u Centralnom zatvoru, saznao sam od
pripadnika Topaloviceve i Delaliceve jedinice da je za ubistvo porodice
Lavrian odgovoran Eso - "Kliker" koji je pricao da je licno ubio
clanove porodice Lavrian na mestu zvanom "Kazani" i to Vasila klanjem,
a Jelena je ubijena nakon mucenja, tako sto joj je stavio kramp u
vaginu, posle cega je, koliko se secam, bila spaljena. Pretpostavljam
da su clanovi porodice Lavrian likvidirani zato sto je njihov sin, kao
radio-amater, imao radio stanicu u stanu, pa su ih zbog toga teretili
da su odrzavali veze sa Srbima. Od vise lica u Sarajevu saznao sam da
su muslimani u tunelu Vratnik na Bembasi ubili 400 Srba. U tom
kontekstu se pominje i tunel ciglana..."
3.
Svedok 649/96, koji je pratio ovo sudjenje u Vojnom sudu u Sarajevu,
svedoci: "...Kazani se nalaze na levoj obali Miljacke, izmedju Bembase
i Bistrika. Do tog mesta moze se doci iz pravca Ugostiteljske skole, a
odatle do Kazana se mora ici peske oko 150 m. Mesto Kazani je dobilo
naziv po tome sto se u stenama nalaze duboke jame i provalije. Uhapseni
Srbi dovodjeni su na to mesto gde su klani, pa su im odsecane glave i
bacane u jednu jamu, a tela u drugu jamu. Leseve su identifikovali
lekari patolozi Ilijaz Dobraca i Hamzo Zujo, koji su na sudu izjavili
da su pronasli veliki broj leseva u fazi raspadanja ciji identitet nisu
utvrdili. Pominjali su samo zrtve Radoslava Komljenca i njegovu suprugu
Marinu, Zorana Vucurevica, Sergeja Lavriana i njegovu suprugu Anu,
Duska Jovanovica, Ergona Nikolica, Bozidara Sljivica i Milenu
Draskovic. Karakteristicno je bilo svedocenje na ovom sudjenju supruge
Bozidara Sljivica - muslimanke po nacionalnosti, koja je pored ostalog
izjavila da je videla preko 200 leseva sagorelih i u fazi raspadanja,
medju kojima je pronasla les svoga supruga. Medju optuzenima je bila i
Ðurdjina Skoric iz Tutina, ali je tuzilac odustao od njenog gonjenja,
pa je saslusana u svojstvu svedoka za ubistvo Bozidara Sljivica. O
sudjenju pociniocima ovog zlocina pisalo je sarajevsko Osloboðenje i
Vecernje novine od 24.12.1994. godine. U vezi masovnog ubistva na
Kazanima i motiva za te zlocine interesovao sam se kod nekih muslimana
i oni su mi objasnjavali da su ta klanja vrsena radi polaganja
mudzahedinske zakletve. Po njima kandidat za ovu zakletvu morao je
zaklati odredjen broj Srba i jesti pecene dzamijske golubove..."
4.
Svedok 341/96-1, student iz Sarajeva, svedoci: "...U Centralnom zatvoru
sam od Idriza Dragolovcanina iz Sjenice saznao da je on licno pobio
mnoge Srbe i da ih je bacio u jamu na lokalitetu "Kazani" ispod
Trebevica. On je imao neku funkciju u Patriotskoj ligi, a bio je i
pripadnik 110. brigade Musana Topalovica zvanog "Caco"..."
5.
Svedok 281/96-9, penzioner iz Sarajeva, koji je napustio Sarajevo
pocetkom 1996. godine, svedoci: "...Poznat mi je i takozvani slucaj
Bogusevac ili "Kazan" na Trebevicu. Tu su bila organizovana dva punkta
za ubijanje Srba. U prvom punktu zvanom "Kazan" ubistva su vrsena
klanjem i sabljom, koja je bila dugacka 80 cm, a na drugom punktu, koji
se nalazio prema Kozijoj cupriji, Srbi su ubijani udarcem u glavu tupim
predmetima. Glavni izvrsilac je bio Suad Osmanovic, od oca Osmana iz
Sarajeva. Ovoj grupi je sudio Okruzni vojni sud u Sarajevu pod
predsednikom veca, sudijom Muhamedom Podrugom. Na pretresu su saslusani
sudski vestaci Dobraca Ilijas i Zujo Hamzo. Ovi vestaci su izneli da je
veliki broj leseva bio zapaljen i u fazi raspadanja i da zbog toga nisu
mogli biti identifikovani. Tacan broj ubijenih Srba nije mogao biti
utvrdjen, jer su ubistva vrsena od pocetka rata pa sve do januara 1993.
godine. Posebno velike zlocine nad Srbima u Sarajevu su cinile
organizovane grupe muslimana predvodjene Ismetom Bajramovicem zvanim
"Celo" i Musanom Topalovicem zvanim "Caco", sve do njihovog hapsenja
krajem 1993. godine. Oni su cesto upadali u srpske stanove, odvodili
Srbe koji se vise nikada nisu vratili i pljackali imovinu. Cak su
dolazili i u zatvore i odvodili zatvorene Srbe pod izgovorom da vrse
razmenu. Ali vecina izvedenih je poubijana..."
6.
Svedok 478/96-27, koji je u sarajevskim logorima bio od aprila 1992. do
januara 1996. godine, sa izuzetkom boravka na slobodi od svega mesec
dana na kraju 1994. godine, svedoci: "...Dok sam boravio u "Viktoru
Bubnju" i Centralnom zatvoru bio sam u prilici da izvesno vreme
provedem u celijama zajedno sa pripadnicima tzv. 10. brdske brigade,
kojom je komandovao Musan Topalovic zvani "Caco". Medju tim licima su
bili Nermin Hatic, Alen Hatic, Sejo i Zijo Kubat, Sejo Kadic i Nermin
Narandzic. Ta lica su izvesno vreme su mislila da sam ja musliman i da
se kao kriminalac nalazim u ovom zatvoru, pa su u mom prisustvu
slobodno pricali o svojim zlocinima koje su pocinili nad Srbima.
Pricali su da su masovno ucestvovali u pokoljima Srba u Sarajevu i da
su njihove leseve bacali na mestu zvanom "Kazani" na padinama
Trebeviæa. Sa nekima od njih sam bio izvodjen na fizicke radove u grad.
Jednom prilikom, kada sam zajedno sa Alenom Haticem bio na kopanju
kanala za elektricne kablove na padinama Trebevica, on mi je pokazao
jamu u koju su bacali leseve Srba. To mesto bih i sada mogao da
pokazem. Rekao je da je to samo jedno od mesta gde su bacali leseve
Srba. Tokom tih razgovora sam imao utisak da su se oni utrkivali da
ispricaju ko je od njih vise ubistava pocinio. Govorili su da su
ubistva najcesce vrsili klanjem. Preko gomile leseva su bacali zemlju,
a zatim nove leseve. Medju strazarima u Centralnom zatvoru i logoru
"Viktor Bubanj", nalazio se i Sarija Miralem. On je takodje bio
pripadnik oruzane grupe Topalovica i komandir jedne od njegovih
jedinica. Ucestvovao je u izvrsenju zlocina nad Srbima u slobodnom
vremenu, kad nije bio na duznosti u zatvoru. Dok su oni boravili u
zatvoru, Sarija je bio strazar i zajedno sa njima je komentarisao svoje
ucesce u zlocinima u mom prisustvu. On je i sada zaposlen kao strazar u
Centralnom zatvoru. Oni su pricali da je u njihovim zlocinima
neposredno ucestvovao i zamenik Topalovica, Senad Pecar, koji nije bio
hapsen a sada se nalazi u Sarajevu i pripadnik je muslimanske armije u
cinu pukovnika. Ova lica su u mom prisustvu pricala da je u progonu i
ubistvu Srba u Sarajevu zajedno sa grupom Topalovica ucestvovala i 9.
brdska brigada pod komandom Ramiza Delalica "Cele", poznatog ubice
Nikole Gardovica. Delalic se pojavljivao neposredno u emisijama
sarajevske televizije u kojima se otvoreno hvalio da je ucestvovao u
ubistvu Nikole Gardovica. Jednom je na televiziji bio u drustvu sa
ministrom unutrasnjih poslova Jusufom Pusinom. Cak se sa njim i
zagrlio..."
Portal 
Traži 
Registruj se 
Pristupi 
Naslov: KAZANI, 1991-1993. GODINE 
Ned Jul 20, 2008 1:40 am