Rastko Nemanjic - SV. Sava

Свети Сава био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, његово световно име је било Растко. Не зна се тачно година његовог рођења, обично се помиње 1169. или 1174. (некад и 1175).Рођен је у дежевачком крају на планини Голији. Као младић побегао је у Свету Гору и замонашио се, тада је добио монашко име Сава.

После неколико година, његов отац се одрекао престола и замонашио се. Њих двојица су заједно сазидали манастир Хиландар на Светој Гори.

Свети Сава је издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве и постао њен први архиепископ 1219. године.

По повратку из ходочашћа у Јерусалим, пролазио је кроз Бугарску. Ту је преминуо 14. јануара 1236. и био сахрањен у бугарској престоници Трнову. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана пренео његове мошти из Трнова у манастир Милешева.

Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и однео у Београд и спалио их на брду Врачар 27. априла 1594. После ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву. Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду "Чупина умка" на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.[1]

Као светитељ празнује се 27. јануара, или 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве - Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији.

По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру код Пљеваља.