Uhapsen srpski junak Radovan Karadzic

[img][/img]BEOGRAD - Haški optuženik, bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, uhapšen je sinoć, saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost. Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. U saopštenju se, međutim, ne navodi kada i gde je Karadžić uhapšen.

U saopštenju nije precizirana lokacija na kojoj je uhapšen lider bosanskih Srba. Međutim, agencija Rojters je kasno sinoć objavila, pozivajući se na izvore bliske Vladi Srbije, da je Radovana Karadžića locirala strana obaveštajna služba i o tome obavestila srpske vlasti. Prema njihovim izvorima, Karadžić je već nekoliko nedelja pod kontrolom srpskih službi bezbednosti, ali nije poznato da li je on uhapšen ranije.

Njegov brat Luka Karadžić bio je zatečen sinoćnjim događajem i u prvom momentu nije imao nikakvih informacija o tome gde je njegov brat lišen slobode niti gde se nalazi.

U pratnji Svetozara Vujačića, advokata porodice Karadžić, ušao je u zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici, ali im tamo nije potvrđeno da li je Radovan zaista tu.

- Velika je sramota što neće da nam kažu gde se Radovan nalazi - kratko je prokomentarisao advokat Vujačić.
- Tužan sam što sam Srbin, i to ne zato što je reč o mom bratu. Isto bih se osećao da je, ne daj bože, uhapšen Ratko Mladić. Moj brat je doživeo sudbinu Karađorđa koga sada vode kod paše - rekao je Luka Karadžić. On je dodao da ne zna ništa o Radovanovom zdravstvenom stanju.

Činjenica da ni najbliža rodbina niti advokat sinoć nisu mogli da saznaju da li se Radovan Karadžić zaista nalazi kod istražnog sudije Veća za ratne zločine, samo je podgrejala spekulacije da je već prebačen u Tuzlu. Inače, sinoć su ispred suda u Ustaničkoj neprestano prolazili automobili iz kojih su se čuli povici: „Izdaja, izdaja!“. Ispred suda su u vreme zaključenja ovog izdanja Kurira počeli da se okupljaju građani, a policija je pojačala obezbeđenje.

Radovan Karadžić se od 1996. krije, a poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za njim raspisana međunarodna poternica. Haški tribunal je u više navrata navodio da ima podatke da je Karadžić u Srbiji.

Iz Haškog tribunala takođe su stizale naznake da hapšenje Radovana Karadžića nije direktna obaveza Srbije, već da je to pre svega Ratko Mladić, za koga se pouzdano tvrdi da je u Srbiji. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozdravio je hapšenje Radovana Karadžića.

„Kolege iz Beograda su me obavestile o uspešnoj akciji, čiji ishod je bilo hapšenje Radovana Karadžića“, navedeno je u saopštenju iz Tribunala. Bramerc je u ime Tužilaštva čestitao vlastima Srbije, naročito Savetu za nacionalnu bezbednost, Akcionom timu, koji je nadležan za otkrivanje begunaca, i kancelariji tužioca za ratne zločine što su ostvarili ovu prekretnicu u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Jugoslaviji. U Hagu je saopšteno da će datum Karadžićevog prebacivanja u zatvorsku jedinicu Tribunala biti odlučen u dogledno vreme.

Inače, tužilac Bramerc treba danas u Beogradu da se sastane sa ministrom rada i socijalne politike i predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju Rasimom Ljajićem, tako da se hapšenje Radovana Karadžića poklopilo sa njegovom posetom.

Nakon proglašenja nezavisne republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik. Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti. Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije.

MUP nema veze sa hapšenjem

MUP Srbije je sinoć saopštio da nije učestvovao u hapšenju Radovana Karadžića. To je potvrdio i SPS, ističući da MUP Srbije, kojim odnedavno rukovodi lider SPS Ivica Dačić, nema nikakve veze sa njegovim lociranjem i hapšenjem.
„SPS će razmotriti okolnosti pod kojima je uhapšen Radovan Karadžić i tražiti da se javnost Srbije upozna sa podacima od kada se Radovan Karadžić nalazi u Srbiji pod kontrolom službi bezbednosti“, navodi se u saopštenju te stranke. SPS, kako se navodi, neće dozvoliti da bude predmet političke manipulacije, jer su punu saradnju sa Haškim tribunalom, uključujući i izručenja, podržavale i sve stranke koje su činile prethodnu Vladu Srbije.

Burna biografija političara, psihijatra i pesnika

Radovan Karadžić rođen je 19. juna 1944. godine u selu Petnica, nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo. Godine 1960. došao je u Sarajevo, gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu, na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju. U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta. Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih „Đuro Đaković“, a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu. Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu.
Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine, kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa, on je dobio 221. Bio je član Predsedništva BiH. Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: „Ludo koplje“ (1968), „Pamtivek“ (1971), „Ima čuda, nema čuda“ i „Crna bajka“ (1990). Za treću knjigu dobio je nagradu Staze detinjstva. I u bekstvu je nastavio da piše.