U prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom Radovan Karadžić rekao da je hteo da se preda pre 12 godina, ali da mu je tada prećeno da će biti likvidiran zbog sporazuma sa Holbrukom
BEOGRAD - Bivši predsednik RS Radovan Karadžić izjavio je juče da se u Hagu nije pojavio 1996, kada je protiv njega podignuta optužnica, zato što mu je tada prećeno da će biti likvidiran zbog sporazuma s Ričardom Holbrukom.
- Te 1996. moji državni predstavnici su od Holbruka dobili ponudu da treba da učinim neke gestove, da se povučem iz javnog života, a da će SAD ispuniti svoje obaveze - rekao je Karadžić i dodao da je Holbruk to rekao u ime Bila Klintona.
- Moja obaveza je bila da se povučem i da ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma. Da se povučem iz književnog i svakog drugog života - istakao je Karadžić i dodao da je to pitanje važno jer njime želi da pokaže zašto se pred sudom nalazi tek sad.
Karadžić, koji je delovao primetno starije, iscrpljeno i deprimirano, pojavio se u teget odelu i beloj košulji, pred sudijom Alfonsom Orijem u sudnici broj 1, istoj onoj u kojoj je suđeno Slobodanu Miloševiću. On je potvrdio spekulacije da mu je lično Holbruk garantovao bezbednost i slobodu u zamenu za povlačenje iz javnosti.
- U ime SAD, a ne kao privatno lice, Ričard Holbruk mi je ponudio da se povučem i da ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma, a da će za uzvrat SAD ispuniti svoje obaveze - otkrio je Karadžić suštinu dogovora sa američkim diplomatom. On je nekoliko puta istakao da se boji za svoj život jer je „godinama bio lovljen s namerom da bude likvidiran“.
- Brinem se za svoj život, Holbruk želi moju smrt, žali što je ukinuta smrtna kazna. Pitam se da li je njegova ruka toliko dugačka da me ovde stigne - bio je zabrinut bivši lider bosanskih Srba.
Prvo što je pred sudskim većem najnoviji haški pritvorenik rekao bilo je da je odlučio da se sam brani, odričući se prava na savetnika. On je odbio da se izjasni o krivici za genocid nad nesrpskim narodima u BiH, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin, dela za koja ga tereti „operativna“ optužnica. Nakon čitanja sažetka optužnice sudija Ori je dozvolio Karadžiću dva minuta za izveštavanje o neregularnostima tokom privođenja i sprovođenja u Hag.
- Tri dana pre zvaničnog hapšenja, u petak 18. jula, oteli su me civili čiji identitet ne znam i držan sam na mestu za koje nisam znao gde je. Nisam imao pravo ni na telefonski poziv ni na SMS poruku kako bih javio prijateljima da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama - objasnio je Karadžić o kojim neregularnostima procesa govori.
Da li se oseća krivim ili ne, Karadžić će javno saopštiti 29. avgusta, prilikom drugog pojavljivanja pred većem sudije Alfonsa Orija. Datum nastavka ugovoren je nakon Karadžićevog insistiranja da to ne bude 28. avgust. Kako saznajemo, tog dana je rođendan njegovog bratanca Dragana.
Karadžić je potvrdio da je zadovoljan smeštajem i tretmanom u Sheveningenu, konstatujući da je bio „i na gorim mestima“, i pohvalio se kako je „savršenog“ zdravlja.
ZA VREME DRUGOG IDENTITETA...
Odgovarajući na pitanja sudije Orija o svojoj poslednjoj adresi, Karadžić je rekao da je njegova službena adresa Pale, Republika Srpska.
- Ali, ako me pitate za neformalnu adresu za vreme drugog identiteta, ona glasi Jurija Gagarina 267, Beograd - pojasnio je Karadžić. On je dodao da su o njegovom prebacivanju u Tribunal obavešteni ambasadori Srbije i BiH s kojima se sreo na aerodromu prilikom transfera. Budući da je rođen na teritoriji Crne Gore, sudiju Orija je zanimalo i da li Karadžić želi da i njihov ambasador bude informisan:
- Ako ne znaju da sam ovde, neka ih neko obavesti, ali zasad mi njihov diplomatski predstavnik nije potreban - poručio je Karadžić.