Srbija u ruskom „dvorištu“

U intervjuu za najveće ruske televizije i italijanskoj televiziji RAI, ruski predsednik Dmitrij Medvedev govorio je o odnosu Rusije prema Srbiji, odnosima sa susedima, Sakašvilijem, i američkom podsticanju u napadu na Južnu Osetiju. Posebno se osvrnuo i na neke propagandističke izjave da Rusiju treba isključiti iz G8

Rusija ima posebne interese u državama sa kojima se graniči, ali i u onima sa kojima je povezana prijateljskim i posebnim istorijskim odnosima, rekao je ruski predsednik Dmitrij Medvedev

Srbija je jedna od zemalja u kojima Rusija ima „privilegovani interes”, može se zaključiti iz objašnjenja ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o osnovama spoljne politike Moskve koja je, kako je rekao u intervjuu za najveće ruske televizije, bazirana na pet principa.



Prva četiri su poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, multipolarnost svetskog poretka. Rusija ne želi ni konfrontaciju sa drugim zemljama, ni izolaciju, ali će biti beskompromisna u zaštiti života i dostojanstva ruskih građana „gde god se oni nalaze”. Peti princip, po Medvedevu, glasi da „Rusija, kao i druge zemlje sveta, ima oblasti u kojima ima posebne i privilegovane interese”. „U tim oblastima postoje države s kojima nas tradicionalno povezuju prijateljski srdačni odnosi, istorijski posebni odnosi. U tim delovima Sveta mi ćemo raditi vrlo pažljivo i s tim državama, našim bliskim susedima, razvijati prijateljske odnose”, izjavio je ruski predsednik.
Na pitanje novinara da pojasni da li su „prioritetne oblasti” zapravo teritorije koje se graniče s Rusijom – Medvedev je rekao: „Da, naravno, one koje se graniče s Rusijom, ali ne samo one”. Srbija se svakako kandiduje za zemlju iz opisa Medvedeva – bar po stavkama „tradicionalno prijateljstvo” i „istorijski odnosi”. U ovom izlaganju zanimljiva je još jedna rečenica koju je on izgovorio i koja bi takođe mogla da se odnosi na politiku Moskve prema Srbiji.

„Mi ćemo takođe štititi interese naše poslovne zajednice van granica zemlje”, rekao je elaborirajući četvrti princip spoljne politike (zaštita ruskih državljana) i zapretio da će na svaki „agresivni napad biti odgovoreno”. Ove reči predsednika Medvedeva zvuče veoma različito od onih koje su pre pet godina izgovarali drugi visoki zvaničnici Rusije u vreme kad je odlučeno da se ruski vojnici povuku iz sastava KFOR-a (Rusi su, podsetimo, bili prvi strani vojnici koji su ušli na teritoriju Kosova i Metohije juna 1999, a povukli su se u julu 2003). Maja 2003. ministar odbrane Sergej Ivanov rekao je da je odluka o povlačenju ruskog kontingenta doneta jer se „situacija na terenu popravila” i da će, uostalom, „ta operacija uskoro preći u policijsku fazu”. Nešto pre toga, general Anatolij Kvašnjin, načelnik generalštaba ruske vojske, rekao je da je održavanje vojske na Balkanu skupo za Rusiju – iznosilo je nešto manje od trideset miliona dolara godišnje.



Ohrabrena uspehom u Gruziji, Moskva sada šalje poruku da se više neće povlačiti i da će oštro braniti svoje interese tamo gde ih pronađe. Definicija predsednika Medvedeva o „privilegovanim” interesima i oblastima mogla bi da se odnosi na Kubu,ili Venecuelu na primer. Nije jasno da li će Rusija moći da izdrži trku za prevlast na prostoru Evro-Azije, da istovremeno spreči jačanje separatističkih težnji u sopstvenoj državi, ali i da paralelno bude prisutna u udaljenim državama sveta. Njena ekonomska pa i vojna moć je ogromnom usponu ali je i problema i kriznih tačaka u kojima bi Rusija trebala eventualno da interveniše veliki



O nezavisnosti Kosova i kavkaskih oblasti

„Svaka država individualno odlučuje o priznavanju i tu ne može biti nikakvih kolektivnih postupaka. Uzmite za primer Kosovo. Savršeno je jasno da i u toj situaciji ima država koje se slažu sa stvaranjem novih država i da ima onih koje misle da za tako nešto još nije došlo vreme. Ali naglašavam da se međunarodno pravo zasniva na tome da nova država, ili kako pravnici kažu, da se nova država kao pravni subjekt stvara u trenutku priznanja od strane neke druge države. Zbog toga su, sa pravne tačke gledišta, ove nove države nastale. Proces priznavanja tih novih država može se produžiti na dugi rok, ali se naša pozicija zbog toga neće menjati.

Što se tiče Južne Osetije i Ahazije mi smo svoju odluku doneli. Doneli smo je bespovratno. Naš dug je da se u tom regionu obezbedi mir i spokojstvo i mi ćemo raditi na osnovu toga”. Stvaranje novih država i njihovo priznavanje, u suprotnosti sa načelom UN o nepovredivosti teritorijalnog integriteta država, podsticale su SAD i EU a mi smo bili protivu toga. Niko nas nije slušao, a sada im se naše priznavanje Južen Osetije i Abhazije na dopada, ali o tome su trebali da razmišljaju kada su takve procese podsticali - rekao je Medvedev.



Ruska sfera uticaja

U Srbiji je za ovakvu politiku Rusija sada dobila podršku opozicije, čiji predstavnici tvrde da je dobro biti u ruskoj sferi uticaja. Tako Dragan Todorović, iz Srpske radikalne stranke, kaže da prvi korak ka tome treba da bude usvajanje naftno-gasnog sporazuma i da Rusija ne samo da treba da uzme Srbiju u sferu svojih interesa, već takvu praksu nikada nije ni trebalo da prekida. „Najbolji dokaz za to jeste ono kroz šta smo prošli devedesetih godina kada je Rusija bila na silaznoj putanji i kada je Srbiji bilo izuzetno teško. U vezi sa Kosovom i Metohijom, Rusija je svojim principijelnim stavom doprinela da nezavisnost prizna manji broj država, iako je najavljivano da će to učiniti više od sto zemalja”, objašnjava Todorović.

On ne očekuje da će Rusija posle priznanja nezavisnosti otcepljenih gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Aphazije promeniti politiku prema Kosovu. Oni su to u stvari odmah naglasili u više navrata sa najviših državnih nivoa – naglašava Todorović.



Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić smatra da je „normalno” da Srbija bude u sferi ruskog uticaja kao što već predstavlja polje interesa Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. On ističe da Srbija mora biti otvorena za sve te tri konglomeracije velikih ekonomskih i političkih sila. „Ne vidim zašto bi se Srbija opirala uticaju Rusije ako se ne opire uticaju EU ili SAD. Što se Rusije tiče, politički uticaji su posebno interesantni, a sve više i ekonomski. Svaka ekonomska sila zainteresovana da ulaže u Srbiju je dobrodošla.

Rusija nema nikakve političke zahteve za takva ulaganja kao što to imaju EU ili SAD tražeći da se Srbija odrekne dela teritorije da bi je zadržali u fokusu ekonomskog ulaganja. U tome je trenutno prednost Rusije” - navodi Samardžić. Prema njegovom mišljenju, Srbija najpre treba da potpiše gasni sporazum sa Rusijom, a zatim da se oslobodi predrasuda da sa Istokom ne treba trgovati i sarađivati kao što se sarađuje sa Zapadom.