EU i NATO, Južna Osetija – Kosovo i tigar u Sibiru

Oružani sukob u Južnoj Osetiji suočio je EU i NATO s njihovom politikom duplih standarda u očuvanju teritorijalnih integriteta Gruzije i Srbije.

Kušner je samo pre šest meseci rekao da dve zajednice koje razgovaraju samo preko oružja treba odvojiti, a sada francusko predsedništvo EU kaže da se mora pronaći rešenje koje će garantovati teritorijalni integritet Gruzije.
· Ahtisari je zaboravio da je 1999. govorio „Ne nezavisnost Kosovu”.
· NATO je u međuvremenu srušio kredibilitet UN, prevario Ruse i Srbe, a Kosmetu podario nezavisnost.
· Sarkozi sada kao da nezna da oko problema Kosmeta nisu prošle nikakve „godine i godine u pregovorima uz posredništvo UN”, već su se neke delegacije Srbije i Kosova par puta srele, više u prolazu tek da se forma „pregovora“ ispuni.
· Formula Kosova kao "jedinstvenog slučaja" nije prošla u UN, OEBS-u, Savetu Evrope...
BRISEL - od specijalnog dopisnika Tanjuga - Oružani sukob u Južnoj Osetiji suočio je Evropsku uniju i NATO s njihovom politikom duplog standarda, s obzirom da snažno insistiraju na teritorijalnom integritetu Gruzije, dok su pre svega šest meseci ove dve organizacije odbile da podrže teritorijalni integritet Srbije, nazivajući jednostranu secesiju Kosova "jedinstvenim slučajem" u svetu.

Formula Kosova kao "jedinstvenog slučaja", inače, nije prošla u Ujedinjenim nacijama, OEBS-u, Savetu Evrope, niti u jednoj regionalnoj organizaciji u svetu, poput Arapske lige, Organizacije islamske konferencije, Afričke unije ili Organizacije američkih država.Samo dan nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, EU je 18. februara praktično ozvaničila "dupli standard" za Srbiju, odnosno dopustila pravo na teritorijalni integritet svim državama, osim Srbiji u slučaju Kosova i Metohije.
U poslednjem paragrafu teksta zaključaka sa tog sastanka Saveta ministara se ističe:
"Savet ponavlja privrženost EU principima Povelje UN-a i Helsinškog završnog akta, između ostalog i principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta i svih rezolucija Saveta bezbednosti. Podvlači svoje uverenje da, imajući u vidu sukob iz 90-ih i produžen period međunarodne administracije pod rezolucijom 1244, Kosovo predstavlja 'jedinstven slučaj' koji ne dovodi u pitanje ove principe i rezolucije".

U prevodu sa "evrokratskog" žargona, to znači da je EU privržena teritorijalnom integritetu svih država sem Srbije po pitanju Kosova, jer je to, prema njoj, "jedinstven slučaj". Uz to, dupli standard i "jedinstvenost" kosovskog slučaju se opravdavaju formulacijama poput "sukoba iz 90-ih" i "produženog perioda međunarodne administracije pod rezolucijom 1244", kojima se, međutim, ništa ne kazuje o prirodi sukoba, niti o pomenutoj administraciji.

Usput, zaboravlja se činjenica da je 1998-1999. godine - u vreme sukoba na Kosovu - bilo u toku ukupno 40 sukoba u svetu, svaki sa više od 1.000 žrtava. Nijedan od njih, sem Kosova, nije doveo do secesije. Takođe, produžena administracija je postojala u mnogim situacijama u svetu, između ostalog u Istočnoj Slavoniji posle rata u Hrvatskoj, gde je misija UNTAES dovela do reintegracije te teritorije u Republiku Hrvatsku, a ne do njenog otcepljenja.

Francuski šef diplomatije, a sada predsedavajući Saveta ministara EU, Bernar Kušner, izjavio je nešto kasnije da EU "nije imala izbora". "Kada dve zajednice ne mogu da razgovaraju, već žele da razgovaraju samo preko oružja, onda je bolje odvojiti ih", izjavio je tada Kušner.
Šest meseci kasnije, u slučaju Južne Osetije - gde gruzijska i osetijska strana takođe očigledno razgovaraju preko oružja - francusko predsedništvo EU je saopštilo da se mora pronaći rešenje koje će garantovati teritorijalni integritet Gruzije.

Među onima koji su predočavali opasnost od "dvostrukih aršina" je profesor međunarodnog prava na univerzitetu VLB u Briselu Bruno Kopjeters, koji se suprostavio stavu EU da je Kosovo "jedinstven slučaj". "EU govori o jedinstvenom slučaju na Kosovu, jer joj je nemoguće da tvrdi da ima legitimni autoritet da zaobiđe princip teritorijalnog integriteta u Evropi", izjavio je pre nekoliko meseci briselski profesor. Prema njemu, EU bi trebalo da ima "isti aršin prema svim sličnim slučajevima u svetu".
Njegov kolega, Dmitri Trenjin iz Karnegijeve fondacije, ocenio je da će "Kosovo postati jedan od simbola novih podela na globalnom nivou".

"Iz tog ugla, period nakon Hladnog rata se konačno završava i ulazimo u novu eru rivalstva velikih sila, takozvanu 'eru država rivala'", rekao je Trenjin. On je ocenio da je "dan nezavisnosti praćen slavljem u Prištini, ali i u Suhumiju u Abhaziji, Erbilu u Kurdistanu ili Tajpehu na Tajvanu", takođe separatističkim regionima.
"Priznavanjem jednostrane nezavisnosti Kosova razbiće se tabu … svi oni koji teže nezavisnosti u svetu će biti ohrabreni činjenicom da sve što im ostaje da urade je da ubede Ameriku i Evropu da je da njihova borba pravedna", istakao je Trenjin.