Danas je ....!

Na današnji dan, 19.08.-og, pravoslavni hrišćani slave Preobraženje Gospodnje


Imajući često običaj da se noću povlači, radi usamljene molitve Bogu Ocu, Gospod Isus Hristos, ostavivši pod gorom narod i uzevši sa sobom od učenika svojih samo Petra, Jakova i Jovana, uziđe sa njima na vrh Tavora da se pomoli. I udaljivši se malo od njih, stade se moliti. A tri učenika, umorni nešto od penjanja na visoku goru, nešto od duge molitve, zaspaše, kao što kazuje Jevanđelist Luka : Petar i koji bejahu s njim behu zaspali" (Lk. 9; 23). Dok oni spavahu, i rasvit beše na pomolu, Gospod Hristos se preobrazi blistajući slavom Svoga Božanstva, i ukazaše se Mojsije i Ilija i govorahu s Njim. Ova pojava božanske sile probudi apostole i oni videše neiskazanu slavu Gospoda Isusa : lice Mu je sijalo kao sunce a haljine Njegove blistahu kao sneg. Slušajući razgovor, učenici stajahu s trepetom, nasladjujuci se u isto vreme gledanjem božanske slave, koliko to beše moguce za njihove telesne oči. A kada razgovor Gospoda Isusa Hrista sa Mojsijem i Ilijom beše pri kraju, ožalosti se Petar i želeći da se neprestano naslađuje divnim prizorom slave Hristove i slavnih proroka, on se osmeli i reče : "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice (kolibe) : jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji" (Lk. 9; 33). Dok Petar to govoraše, svetao oblak zakloni ih i čuše iz oblaka glas koji govoraše : "Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte" (Lk. 9; 35).

U Vujaklijinom leksikonu nalazimo da reč "preobraženje" znači transfiguraciju, promenu oblika - stanja. Na današnji dan Gospod Hristos se preobrazio pred svoja tri apostola: Petrom, Jakovom i Jovanom ovako: "I zasja se lice njegovo kao sunce i haljine njegove postadoše bele kao sneg i ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s njim govorahu". (Mt. 17, 2-4).
Krštenje kojim se postaje član Crkve Hristove, takođe predstavlja duhovni preobražaj novokrštenoga, jer se njime oslobađa i praroditeljskog i svih grehova koje je učinio do trenutka krštenja (ukoliko je u pitanju odrasla osoba). Dakle, svi mi kršteni doživeli smo preobraženje, transfiguraciju.
Teško je čoveku uopšte da se malo izdigne iznad sebe i da počne da živi jednim besprekornim životom. Jevandjelje tvrdi da je bez Božije pomoći to uglavnom nemoguće: "Niko ne može doći k meni, ako mu ne bude dano od Oca moga" (Jn. 6, 65). Potrebno je da nam Bog pomogne da doživimo neposredni dodir s Njim, da doživimo izvestan prelom u životu, preporod; da se, kako kaže Jevandjelje "nanovo rodimo" (Jn. 3, 3).
U žitiju starca Siluana čitamo kako je on kao mladić došao na Svetu Goru u manastir Sv. Pantelejmona, gde je otpočeo teški iskušenički i monaški život ispunjen postom, molitvom, bogosluženjem, bdenijem, čitanje, radom, nespavanjem... Bio mu je određen težak rad u vodenici. Prolazili su meseci a napretka u duhovnom životu nije bilo. Duševne sile su malaksavale a raslo očajanje. Jedne večeri je sedeo u svojoj ćeliji i razmišljajući došao do zaključka da je Boga nemoguće umoliti. I kad je te večeri, u tom strašnom raspoloženju ušao u crkvu, doživeo je ono isto sto i apostol Pavle pred Damaskom. Odjednom je osetio da je Bog tu prisutan i da se Duh Sveti uselio u njegovu dušu. Osetio je da mu je Bog sve oprostio i doživljavao je veliku radost i veliki mir od tog pomirenja sa Bogom. Zapisao je sledeće: "Sve je sada bilo lepo: i svet veličanstven, i ljudi prijatni, i priroda prekrasna, i telo nekako lakše. Došao je nekako priliv snage, reč je Božija radovala dušu, noćna bdenja u svetom hramu i duge molitve u ćeliji postale su sladosne. Od preobilja radosti duša je zalila sve koji ne osećaju i ne doživljavaju to isto i molila se za sav svet".


Gospod Hristos je svojim Preobraženjem hteo da pokaže učenicima svoju slavu kao odsjaj Božije slave. Takođe je želeo da ih ohrabri, da ne bi klonuli verom dok ga budu gledali raspetog na krstu već da se tada sete njegove preobraženjske slave.